Vidi, vidi, Pera je promenio fotku na „Fejsu”, moram da prokomentarišem. Kako li se beše zove onaj sajt sa vrućim tračevima? Da vidim kakvo će vreme biti sutra.
Spremanje ispita ili koncentrisanje na neki važan posao nikada nije bilo teže. Sa svih strana TV, Internet, telefon, tehnologija svake vrste mami obiljem informacija zbog kojih se čoveku čini da ništa ne sme da propusti, a idealno bi bilo kad bi nekoliko stvari mogao da prati istovremeno. Kako to utiče na naš mozak? Pogubno, upozoravaju sve češće psiholozi.
Dr Metju Edland u svojoj ordinaciji gde prima pacijente koji ne mogu da spavaju, koncentrišu se ili uče sve više upoznaje Amerikance koji nemaju nikakav biološki razlog da pate od poremećaja pažnje i hiperaktivnosti. Savršeno zdrave osobe prikačene za mobilne telefone, svetsku mrežu i instant mesindžere kao za aparate za disanje previše se uzbuđuju zbog svih stimulansa.
Isuviše uzbuđenja i vaš prezauzeti mozak ne može da misli kako treba, objašnjava Edland u knjizi „Snaga odmora”.
Ako ste skloni multitaskingu onda i ne treba da vas čudi što ste umorni i što ne možete da se usredsredite, objašnjava Edland. Vaš mozak se nikada ne odmara.
A kako bi se i odmorio kada u 21. veku izgleda da je sve hitno, da moramo da budemo u toku 24 sata dnevno. Poslovni svet odlazi na sastanke, ali usred dogovaranja posla, menadžeri proveravaju mejlove, sajtove, propuštene pozive… Profesor psihologije Pol Ečli sa Univerziteta Kanzas na osnovu istraživanja sa studentima zaključio je da živimo u eri lažne hitnosti kada nam stalno nešto ne da mira i kada moramo da proveravamo da li nam je neko pisao na svakih pet minuta. Kada se preterano oslanjamo na tehnologiju, postajemo anksiozni i više nismo sposobni da se udubimo u materiju, tvrdi Ečli.
Zato što stalno istražuje i u minuti poseti nekoliko sajtova uz obavezno menjanje TV kanala, čovek danas ne sluša kada mu se govori, izbegava posao koji zahteva posvećenost i duži mentalni napor i lako mu je odvući pažnju. Poprima simptome dece koja se leče od poremećaja pažnje i hiperaktivnosti. Najveća žrtva tehnologije je upravo pažnja. Kada se ka čoveku sliva reka informacija, ona spere pažnju i raspe je na hiljadu stvari. Američki autor Vilijem Pauers u tek objavljenoj knjizi „Hamletov blekberi” tvrdi da smo kao vrsta predodređeni da obraćamo pažnju na nove stimulanse: pračovek je morao da se osvrće za svakim zvukom da bi se odbranio od krvoločnih zveri ili, još bolje, od njih sebi osigurao večeru. Ali, moderan čovek danas rasipa svoju pažnju na nepotrebne stimulanse samo zato što može, zato što mu tehnologija to dozvoljava.
Više ne znamo kako da se udubimo i shvatimo suštinu, poručuje Toni Švarc koji proučava načine na koje tehnologija menja ljudski mozak. On predviđa da će generacije navikle na multitasking davati slabije rezultate u školi i na poslu.
Upravo je to problem, slažu se psiholozi, jer su današnji ljudi nesposobni da zadrže pažnju. A to nije sitnica. Na kocku je bačeno mnogo više od ispita ili radnog zadatka.
Pažnja je sveti gral, objašnjava Dejvid Strejer, profesor psihologije na Univerzitetu Juta.
Sve čega ste svesni … sve što zapamtite i zaboravite zavisi od nje, dodaje Strejer.
Bogatstvo informacija dovodi do siromaštva pažnje, odavno je primetio dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Herbert Simon. Želimo od svega pomalo, ali ni od čega sve.
Ali vi ne želite da vaš mozak pripada mašinama, poručuje dr Edland kada svojim pacijentima daje „lek”, odnosno kada im prepiše da se nečemu posvete. Posvetite se slušanju muzike, posmatranju slike, čitanju… Ali bez gvirenja sa strane. Samo jednom od navedenog.
Autor: Jelena Stevanović
