Slavko Ćuruvija, osnivač i urednik „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ koga je režim Slobodana Miloševića ubio 11. aprila 1999. dobio je ulicu u Beogradu; polovina sokaka koji se nalazi na Dedinju oduzeta je harambaši iz 17. veka Baji Nikoliću Pivljaninu, ostaje da pretpostavljamo kako mu je dodeljena. Table još nisu okačene, a odluku je ovih dana donela gradska Komisija za dodelu naziva ulicama i trgovima, na predlog Udruženja novinara Srbije koje je u obrazloženju navelo da se „mora odati počast koju je Slavko položio u ime demokratije i slobodnog novinarstva“.
U predlogu iz legla tragične propagande koja je Ćuruviji došla glave navodi se da se ovo mora oposliti „u godini obeležavanja desete godišnjice petog oktobra“, koji su unsovci pukim slučajem pretekli. Tek da se čitavoj priči da ozbiljan ton oglasio se gensek UNS-a i vukovarski „oslobodilac“ Nino Brajović pripisujući Ćuruviji da je ostavio „veliki trag u borbi za slobodu medija“. Valjda kao Brajović u borbi za uništenje Vukovara.
Beograd Ćuruviji dodeljuje ulicu 11 godina nakon njegovog ubistva, a ubice još nisu pronađene i sve što sada možemo da očekujemo u vezi sa ovim političkim ubistvom je da neko od bandita dostupnih vlasti bude optužen i osuđen. Odličan povod da se prisetimo da vlast godinama najavljuje otkrivanje ubica, a u svakom obraćanju policajaca, ministara, i predsednika države saznajemo da je postupak otvoren i prioritetan. Kao što se sa javnih mesta govori i o istragama o ubistvima novinarke „Duge“ Dade Vujasinović, a u tom slučaju je trebalo da prođe 15 godina da bi se zločin nazvao pravim imenom, i Milana Pantića, dopisnika „Večernjih novosti“ iz Jagodine.
Miloš Simović, uhapšeni pripadnik „zemunskog klana”, izjavio je zameniku specijalnog tužioca Jovici Jovanoviću i dvojici pripadnika MUP-a koji su ga posetili u zatvoru „Zabela”, da zna ko je ubio Slavka Ćuruviju, On je, navodno, izjavio, a preneo je jedan beogradski dnevnik: „Sa tom osobom upoznao me je Milorad Ulemek Legija. Rekao mi je: ’To je čovek koji je ubio Ćuruviju’”. Simović je obećao da će identitet Ćuruvijinog ubice otkriti ako postane svedok saradnik, a postoje brojne i opravdane sumnje da je bio u Svetogorskoj, na ulazu u zgradu ubijenog novinara 11. aprila 1999. kada je Ćuruvija likvidiran po nalogu iz državnog vrha.
U vreme promovisanja novog naziva komada harambašinog sokaka izvesno je da je ubistvo Slavka Ćuruvije naredio Slobodan Milošević i da ga je realizovala tajna policija, Resor državne bezbednosti. Kao i da su nekažnjeni svi učesnici u tom zlodelu.
Neko možda i veruje da Dačić traga.
Autor: Bojan Tončić
