Evo, na primer, napadači na Teofila Pančića počinili su delo za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina, a kadija im odrapio tri meseca. Nastavi li se sa ovim trendom, za nekih desetak godina, nasilnici bi mogli dobijati nagradna letovanja na Zlatiboru. A svakako bi na katedrama za novinarstvo jedan semestar trebalo posvetiti predmetu: „Kako pisati a da ne budeš premlaćen.“
Lepo je Teofil rekao u izjavi datoj povodom izricanja nagradne presude da to uopšte nije njegov problem nego problem čitavog društva. I to, vaistinu, jeste veliki problem. Učestalost presuda koje u poslednjih godinu dana gotovo otvoreno podstiču bavljenje kriminalom i nasilništvom, ukazuju na jedan opasan proces. Reizabrane sudije, naime, ohrabrene doživotnošću svojih kadiluka, kao da prestaju da haju za zakone države koja ih je reizabrala i koja ih plaća. U konkretnom slučaju, ako se kadija već drznuo da optuženicima izrekne kazne ispod zakonskog minimuma, nije li i on sam prekršio zakon? Ako će to postati praksa – a kako stvari stoje izgleda da hoće – za čije se onda babe zdravlje pišu i donose zakoni. Nije li onda praktičnije da se u zemlji Srbiji sudi po pravilima „sudije za vešanje“, legendarnog Roja Bina.
Ili bi, možda, trebalo doneti dva krivična zakonika: jedan za pripadnike Antonićeve „prve“, a drugi za pripadnike svih „drugih“ Srbija. Da budem potpuno otvoren: čini mi se da ta dva zakonika već postoje i da se primenjuju u praksi. Da pojasnim. Uzećemo isto krivično delo, iste okolnosti, samo ćemo promeniti imena i nacionalnost učesnika. Krene, recimo, građanin Vojislav Koštunica kod pašenoga na krsnu slavu u Zemun, uđe u autobus 83, za njim uđu dva osamnaestogodišnja Albanca, isuču štangle i – daleko bilo – ispampulecaju doktora. Policija se rastrči i pohvata siledžije u rekordnom roku; ruku na srce, bili su brzi i u Teofilovom slučaju. Stvar, razumljivo, dođe na sud; ovo je – je li – pravna država. A sudija (ili sudinica) prelista ćitap, lupi onim čekićem za meso po stolu i izrekne napadačima kaznu od tri meseca zatvora.
Jes, baš će da im izrekne tri meseca zatvora. Na prvom mestu, radi zaštite suvereniteta i integriteta gore navedenog oštećenog, sud bi promptno napad na Branitelja podveo pod neko teže krivično delo. I evo, i za ovo vam tvrd stojim, ne bi se mrski Arnauti izvukli bez najmanje osam godina robije. Da ne pominjem da se od dss-ovske dreke ne bi godinama moglo živeti. I ovako se od toga jedva živi. Onaj bi Šaligrudić (i on je valjda fiškal) za prestupnike svakako tražio smrtnu kaznu, a verovatno bi se ponudio i da je lično izvrši. Šalu na stranu, zemlja u kojoj variraju od slučaja do slučaja i u kojoj se sudije pred licem javnosti sprdaju sa zakonima zaista ima alternativu Evropskoj uniji. Evo i mog predloga za alternativu: Unija Srbije, Šangri-La, Tlon Uqbara i Ruritanije.
Autor: Basara
