Guglova vozila i tricikli s kamerom koji po gradovima snimaju za potrebe servisa „strit vju“ još nisu stigli u Srbiju, ali čini se da su nam sve bliže.
– Od moje slovenačke koleginice Nataše Pirc čuo sam da Guglova specijalna vozila snimaju u Austriji, na samoj slovenačkoj granici, dakle, sve su bliže i nama – odgovara poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić na pitanje da li je američki džin već zakucao na vrata Srbije tražeći dozvolu da snima po našim ulicama.
Za sam ulazak ovih vozila nije inače potrebna nikakva dozvola. Načelno, to isto važi i za snimanje, s tim što se podrazumeva da bi Gugl prethodno trebalo da obavesti javnost o mestima i vremenu snimanja, objašnjava Šabić.
– Ali, razume se, snimanje je slobodno samo pod uslovom da ono ne podrazumeva i obradu podataka o ličnosti. U tom slučaju svakako zahteva prethodno prijavljivanje našem nadležnom organu – povereniku. Ako bi procenio da po sadržini i obimu takvo snimanje predstavlja nedopušten prodor u privatnost građana, poverenik raspolaže ovlašćenjima da ga zabrani ili da ga eventualno dozvoli ali pod određenim uslovima. Na primer, da se na snimku zatamne lica osoba, registarske oznake automobila i slično – kaže Šabić.
Slobodan Marković, specijalni savetnik ministarke za telekomunikacije, smatra da bi bilo kontraproduktivno zabraniti „strit vju“, jer njemu nije glavna svrha da ogoli nečiju privatnost. On poredi ovo snimanje sa slučajnim ulaskom prolaznika u kadar kada se snima prilog za vesti.
– Imate neke stanove gde su prozori u nivou ulice ili su ljudi istrčali na terasu neprikladno odeveni. U Americi je to rešeno tako što svako ko primeti da je snimljen u nezgodnoj situaciji može da traži da se slika izbriše. Neki balans mora da se nađe. To je jedna od stvari gde nas tehnologija pretiče, a mi ne možemo lako da uhvatimo korak – kaže Marković.
Konkurs za vozača Guglovog tricikla u Hrvatskoj završen je još 1. maja, ali ova neobična vozila s kamerom još nisu počela da krstare ulicama našeg suseda.
„Pre nego što budemo počeli sa prikupljanjem slika, izvestićemo medije i javnost o svim relevantnim činjenicama“, stigao je odgovor iz kalifornijske kompanije na pitanje „Slobodne Dalmacije“ kada u Hrvatsku stiže „strit vju“.
Ova kontroverzna aplikacija u okviru Guglovih mapa, bez sumnje vrlo praktična, u mnogim zemljama je naišla na otpor. Protivnici optužuju Gugl da krši privatnost snimajući bez pitanja ljude na ulicama, privatne kuće i terase. U Češkoj je nedavno do daljeg zabranjeno snimanje, mada postojeće fotografije ostaju na mapama. Za Čehe je sporna i visina kamera postavljenih na Guglovim vozilima, jer na 2,7 metara mogu da snimaju i preko ograde. U Japanu su prošle godine zamenjene sve fotografije posle pritužbi građana da su neke toliko kvalitetne da se može videti dvorište, pa čak i unutrašnjost kuća.
Nemačka bi uskoro trebalo da postane 24. zemlja pokrivena strit vjuom, ali s obzirom na bolna istorijska iskustva sa državnim nadzorom, već 200.000 građana prijavilo se da ne želi da im se kuće vide na Guglovim mapama.
Mnogi paranoično odbijaju samu pomisao da ih snimaju bez pitanja iako ne znaju šta je zapravo „pregled ulice“, koji se od maja 2007, kada je pokrenut u nekoliko američkih gradova, proširio širom sveta, čak do kanadskih skijališta gde kameru nosi „snegomobil“.
Usluga je višestruko korisna. Ako „listajući“ Guglove mape prevučete žutog čovečuljka iz levog gornjeg ugla na bilo koju ulicu pokrivenu ovom opcijom, uz pomoć miša krećete u virtuelnu šetnju 360 stepeni ukrug. Zgodno za mnoge koji ne mogu da putuju, a korisno i za biznis, jer usput „iskaču“ ikonice gde je koji restoran, hotel ili apoteka. Koriste ga čak i mediji da ilustruju prilog za koji nemaju snimak.
Ali tu je i ona druga strana. Protivnici ovakvog upada u privatnost plaše se da će ove mape postati vodič za kriminalce ili da će ih, na primer, Guglova kamera uhvatiti u šetnji sa koleginicom, koju bi supruga mogla pogrešno da shvati. Još veća odbojnost prema američkoj kompaniji nastala je kada se u junu saznalo da su ova vozila, snimajući po gradovima, svesno ili nesvesno prikupljala i čuvala razne podatke sa računara iz nezaštićenih bežičnih mreža, kao što su adrese, stanje na bankovnim računima, korisničke šifre, ulasci na sajtove – informacije koje se mogu zloupotrebiti za krađu identiteta, u svetu sve učestaliji oblik kriminala. Kompanija je zbog toga i dalje pod istragom u Južnoj Koreji, Australiji, Italiji i Španiji.
Autor: Jelena Kavaja
