Pogodi ko dolazi na večeru

Međutim, događanja na sastanku na kome je učestvovalo 150 predstavnika regulatornih tela zasenila je večera u beogradskom restoranu „Bahus“, koja je poprilično uzburkala srpsko medijsko nebo i još jednom potegla pitanja prava, obaveza, ponašanja i transparentnosti javne funkcije.
Na spornoj večeri, koju je organizovao Željko Mitrović, vlasnik konglomerata „Pink“, gostovali su, osim predstavnika Republičke agencije za komunikacije BiH i drugih predstavnika sličnih tela iz nekadašnjih jugoslovenskih republika u kojima Mitrović ima televizije, i srpski „regulatori“, re se s pravom postavilo pitanje ima li sukoba interesa u ovakvom i sličnim slučajevima. A da je takvih večera bilo i ranije, potvrdio je Goran Karadžić, rekavši da u ovoj večeri ne vidi ništa sporno, te „da je ovo drugi put da nešto jedem sa Željkom Mitrovićem, a da, uisto vreme sam mnogo više puta ručao sa gospodinom Tijanićem, sa gospodinom Matićem… Bar jednom sa puno drugih emitera“.
„Ta večera nije uopšte dogovorena sa srpskim RRA, njuje gospodin Mitrović dogovorio u Sarajevu sa direktorom Republičke agencije za komunikacije, gospodinom Kemalom Huseinovićem. Jednostavno, regulatori su bili u Beogradu, gospodin Mitrović se ponudio da bude dobar domaćin, i bio je zaista, i mislim da u tome nema apsolutno ništa problematično“, navodi on. Regulatorna agencija za komunikacije Bosne i Hercegovine demantovala je izjavu Gorana Karadžića u kojoj tvrdi da je večera na brodu „Bahus“ dogovorena sa generalnim direktorom regulatora BiH, istakavši da „generalni direktor Agencije uopšte nije prisustvovao održavanju sastanka Evropske platforme regulatornih tela u Beogradu, pa tako ni u propratnim sadržajima, uključujući i navedenu večeru“.
I dok mediji od Agencije za borbu protiv korupcije traže da se pomenuta večera prijavi kao „poklon“, što podrazumeva i da se dostavi tačan račun i spisak pozvanih, još jednom se postavlja pitanje gde je granica između korektnog i poželjnog poslovnog ponašanja, a gde počinju pritisci i uticaj na one koji odlučuju o važnim pitanjima za opstanak jedne medijske kuće. Ovo naročito upada u oči posle nekoliko skandala i prozivki vezanih za „Pinkovo“ kršenje Zakona o oglašavanju i Kodeksa ponašanja medija (setimo se samo „Farme“ i „Trenutka istine“ ). Kada se tome doda promena vlasničke strukture i emitovanog sadržaja u skoro svim televizijama s nacionalnom frekvencijom, a da se nije ispitalo da li sad ispunjavaju uslove za nju, predlog Evropske unije da se smanji broj „nacionalnih“ televizija na samo dve, nerešeno pitanje piratskih radio i TV stanica, uz probleme s Javnim servisom i njihovom transparentnošću, brojem zaposlenih i nerešenim pitanjem plaćanja skupštinskih prenosa, čini se da je poverenje građana, koji plaćaju porez iz kojeg se izdvajaju plate za Republičku radiodifuznu agenciju, u njihovu nepristrasnost, na ozbiljnom iskušenju.
Zahtev Agencije za borbu protiv korupcije da članovi RRA večeru prijave kao poklon značio bi prihvatanje odgovornosti i transparentnosti javne funkcije, pa makar i ovako, na silu, a samim tim i početak vraćanja poverenja građana u ovo regulatorno telo i njegove dosadašnje i buduće odluke. U suprotnom…