Ona je, na seminaru o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije u zemljama zapadnog Balkana, upozorila da mediji uglavnom samo prenose šta je neko rekao ili izjavio pri čemu izostaje pravo istraživačko novinarstvo koje se izuzetno, samo sporadično, pojavi kroz neku priču.
Pored kontrole medija predsednica vladinog antikorupcijskog Saveta kritikovala je i netransparentnost procedure prodaje „Telekoma“, ukazujući da je Vlada mesecima odluku o tome držala u tajnosti.
Baraćeva je istovremeno izrazila bojazan da u slučaju nezakonitog preuzimanja akcija „Luke Beograd“ neće ni doći do krivičnog gonjenja odgovornih za tu aferu, pošto se tužilaštvo još uvek nije izjasnilo o krivičnoj prijavi koju je Savet podneo.
Ona je podsetila da je Savet za borbu protiv korupcije pre šest meseci podneo krivičnu prijavu protiv 17 osoba na čelu sa Milanom Bekom zbog sumnje da su 2005. godine u nezakonitom postupku preuzimanja akcija Luke Beograd državi naneli štetu od najmanje 21 miliona evra.
Baraćeva je upozorila da je „Luka Beograd“ infrastrukturni objekat veoma važan za državu kao i za odnose sa svim podunavskim zemljama, podsećajući da je slučaj Luke najjasniji primer sprege izvršne vlasti i tajkuna.
„Luka Beograd je prvi put privatizovana 1998. godine kada su njene akcije podeljene malim akcionarima, a Vlada je taj objekat tretirala kao društvenu svojinu a ne važan infrastrukturni objekat kao što je i autoput. Iako su akcije dobili mali akcionari Lukom su upravljali tajkuni i moćnici“, ukazala je na Baraćeva na spregu izvršne vlasti i kontroverznih biznismena.
