– Ne plaća me ni Legija, ni Marko ni Janko, nikakvi tajkuni, službe, mafijaški klanovi, stranke i lobiji. Pa, zar u ovoj zemlji niko ne može da radi svoj posao, a da mu se ne prišije etiketa: radi za nekog. Zašto u Srbiji uvek neko mora da stoji iza nekog. Iza mene stoji samo porodica i redakcija NIN-a, a ispred mene samo je istina koju želim da saznam. Koju, valjda, svi želimo da saznamo.
Šta za vas znači nagrada koja nosi ime ubijenog kolege iz „Večernjih novosti“?
– Mnogo. Pre svega, jer sam je dobio od kolega. To mi je znak da se ne tučem bezuspešno sa vetrenjačama, već da neko moje tekstove čita, razume i poštuje. Dobio sam potvrdu da nisam neki usamljeni ludak.
Laureat ste nagrade za hrabrost. Mislite li da je hrabro to što pišete?
– Ne. To shvatam kao svoj posao i obavezu. Verujem da ništa ne može da mi se desi. Pošteno radim i bez zadnjih namera. Ali, ako bi mi neko stavio pištolj na čelo i rekao da prestanem, verovatno bih i prestao. Ne verujem da bih bio toliko hrabar.
Otkuda baš Vi na tako ozbiljnom, možda sada najtežem novinarskom zadatku i svakako najvećem istraživačkom izazovu u Srbiji?
Sasvim slučajno. Kad je Milan Veruović prvi put izašao u javnost sa takozvanom teorijom „trećeg metka“, od redakcije sam dobio zadatak da ispitam sve navode. Vremenom ušao sam u proces, proučio obdukcione nalaze, optužnicu, povezao se sa stručnjacima i ljudima u sudu, istražio stručnu literaturu i došao do zaključka da zvanična verzija atentata i optužnica stoje na jako klimavim nogama. Da se mnoge stvari ne uklapaju ni u nauku ni u zdravorazumsku logiku.
Stali ste tako, gotovo sami, naspram čitave mašinerije. Da li ste imali pritiske, ili čak otvorene pretnje?
Ozbiljne ne. Bilo je nekoliko anonimnih poziva da prestanem da pišem. U NIN je jednom dolazio i neki čovek koji je navodno hteo da mi pomogne, ali da mu kažem šta još znam o slučaju, a da nisam objavio. To su sve sitne provokacije, kojima nisam pridavao važnost.
Da li je, po Vama, dovoljno čvrsta i stabilna moralna vertikala u srpskom novinarstvu danas?
Ne želim ja da solim pamet i da delim moralne lekcije. Ali primećujem da ima dosta nemorala među novinarima. Mnogi finansijski i politički moćnici teže da ostvare svoje interese, a pogodno tle su im i korumpirani novinari. A i novinari su kao i svi ostali, skloni kvarenju.
P. Vasiljević