Najnovijoj kontaminaciji medijske zone pomenuti zakon pogodovao
je donošenjem kontroverzne presude Apelacionog suda u Beogradu. Ceh je ovoga
puta platio – ali i za druge redakcije – Danas, po principu solidarne
odgovornosti. Tumačeći Zakon Cenzor je mišljenja da je Danas jedino odgovaran i
za dug drugih, te da je shodno tome, obavezan da isplati štetu prouzrokovanu
zbog naknadnog objavljivanja informacija preuzetih iz drugih medija. Greh
Danasa je dakle u naknadnom prenošenju, i to posle nekoliko dana, već
objavljenih informacija.
Trebalo
je Danas kazniti i zbog kašnjenja u prenosu informacija. Kada je Danas već
osuđen na solidarnost, trebalo je Pionira slobodnih medija za 2002. godinu
osuditi i zbog „bajatih“ informacija.
Selekciju
koji će mediji biti kažnjeni vršio je i ovoga puta vrhovni Cenzor. Svrha
primene metode „disciplina kičme“ je ekonomsko slabljenje nezavisnih medija, a
u ovom konkretnom slučaju i direktno ugrožavanje egzistencije Danasa. Suština
je da ekonomske sankcije i zavrtanje finansijskih slavina imaju političku
pozadinu. To je svojevrsno povećanje stepena državne kontrole pod upravom
Cenzora nad medijima i pritisak na njihovu slobodu uređivanja. Posledice
kažnjavanja su indirektni pokušaj gašenja medija. Put Cenzorove selektivne pravde
vodi u bespuće i beznađe.
U
antičkom Rimu čuveni Kanton Stariji, poznat po nadimku Kanton Cenzor naredio je
da se protera jedna grčka diplomatska misija u kojoj je bio i Diogen, tzv.
Stoik (ne onaj iz bureta) samo zato što je jedan od članova grčke delegacije
održao nekoliko predavanja o stoičkoj filozofiji. Obrazloženje razloga za
proterivanje grčke delegacije Kantona Cenzora bio je da su u dva grčka
predavanja bila izložena dva različita i protivurečna stanovišta, pa je on
smatrao da se predavač stoicizma izruguje istini. (Stoicizam je bio pravac u
antičkoj – grčkoj i rimskoj – filozofiji koji se kolebao između materijalizma i
idealizma.) Scipion je jedva nagovorio moćnog Kantonu Cenzora da odustane od
progona grčke delegacije.
Položaj
Kantone Cenzora pokazuje koliko je funkcija cenzora u Rimu bila na ceni. On je
pre nego što je postao cenzor bio i kvestor (rukovodilac glavnog ureda za
upravljanje državnom imovinom) i pretor (predstavnik najviše sudske vlasti), a
zauzimao je i mnoge druge istaknute položaje. Inače Kanton Cenzor konstantno je
tražio u Senatu i razaranje Kartagine u čemu je na kraju i uspeo.
Da
li će uspeti Cenzorov naum u razaranju našeg medijskog neba zavisi od mnogo
toga. Država nema medijsku strategiju jer postoji odsustvo političke volje da
se ona usvoji. Kao što osvajanje slobode ima svoju cenu tako i trojanske konje
imaju mnoge redakcije. Šta reći s naše strane u vezi s ovim problemom na
predstojećoj godišnjoj skupštini Evropske federacije novinara, koja se održava
u junu 2011. u Beogradu? Šta će reći gosti skupštine Federacije domaćinima?
Da
nije ekonomsko-finansijski pogubna, sa političkom pozadinom i porukom Danasu,
presuda bi bila komično-satirična. Velika „Bela lađa“ Siniše Pavića ploviće još
dugo našim vodama iako Srbija nema more. Voda se stvara i od krokodilskih suza
onih stranaka koje su u parlamentu glasale za Zakon o javnom informisanju, nad
kojim sada lamentiraju cinično izjavljujući da treba pomoći Danasu.
P.
S. Saglasan sam sa inicijativom koju je izneo Žozef-Ivan Lončar u Danasu od 8.
aprila o novčanoj participaciji čitalaca u sudskim troškovima.
Autor:
Dragan Miljanić
