On objašnjava da su Misija OEBS u Srbiji i on lično, pozvali Ministarstvo kulture i Vladu Srbije da uključe novinarska udruženja u javnu raspravu o tekstu medijske strategije.
–
Dobro je da javna debata obuhvati što širi krug učesnika. Zbog toga mislim da
novinarska udruženja, kao i sami novinari, treba da se uključe u tu diskusiju,
kao i da pisci strategije treba da uzmu u obzir sva mišljenja izneta u tom
procesu, naglašava Kipreos.
Šta
mislite o medijskoj sceni u Srbiji danas? Kako je ona regulisana u poređenju sa
periodom pre 5. oktobra 2000, s obzirom na to da preovlađuje stav da je sada
gore nego u vreme Miloševića?
–
Situacija se ne može porediti sa onom od pre deset i više godina. Veliki
napredak je napravljen u prethodnoj deceniji, mada, još uvek postoje problemi.
Dobra stvar je da su mnogi problemi nastali kao posledica osavremenjivanja i
napretka, što ne znači da su oni lakši i jednostavniji, kao ni da za njih
postoje brza rešenja.
Novinarska
udruženja i novinari procenjuju da je najveći problem za medije u Srbiji na
lokalnom nivou, gde su ekonomski pritisci glavna prepreka slobodnom
izveštavanju. Kako rešiti ovaj problem i osnažiti lokalne medije?
–
Ukoliko lokalne samouprave imaju sredstva u svojim budžetima za ovu namenu, i
mogućnost da izdržavaju opštinske medije, morali bi da poštuju nezavisnost
uređivačke politike. Moramo shvatiti realnost da je, sa trendom globalizacije,
lokalnim medijima neophodna finansijska pomoć za opstanak na tržištu. Očigledno
je da veliki igrači preuzimaju primat u medijskom prostoru. U takvoj situaciji
veće probleme imaju lokalne TV stanice od radija, jer je televizijska
produkcija značajno skuplja.
Novinarska
udruženja govore o političkim, finansijskim i institucionalnim pritiscima
kojima su izloženi mediji koji ne izveštavaju po ukusu onih koji imaju
mogućnost da na njih utiču. Kako se takva praksa može zaustaviti i kako možemo
da „raskinemo vezu“ između političara i medija?
–
Provera kredibilnosti informacije koja se objavljuje je ključna. Tačnost
objavljenog je najbolja zaštita za medije i za novinare. U čitavom svetu
postoji raskol između različitih interesa s jedne, i novinarstva sa druge
strane, što novinare drži na stalnom oprezu. Možda će biti malo neprijatno ako
konstatujem da na kraju sve pada na leđa novinara. Budući da je odgovornost za
objavljeno na njima, oni moraju i da garantuju za tačnost i proverenost
informacija. Neophodno je da novinari pokažu otpornost na pritisak i ostanu
verni principima profesije, na prvom mestu principu objavljivanja tačnih
činjenica, bez obzira na sve.
Svedoci
smo čestih kršenja odredbi novinarskog etičkog kodeksa u medijima. Šta treba
učiniti da bi se medijska scena upristojila?
–
Novinari treba da poštuju pravila koja su sami usvojili. Najbolja situacija je
kada se sami medijski profesionalci slože oko toga gde su granice
profesionalnog izveštavanja. Jednom kada se oko toga postigne dogovor neophodno
je i da ga svi poštuju.
Sa
druge strane, česta je situacija da se institucije u predizbornom periodu više
okreću medijima ne bi li obezbedili njihovu lojalnost. Koje je vaše mišljenje o
tom problemu?
–
Tu je važan zakonski okvir. Daću vam primer – dobar zakon o finansiranju
političkih stranaka je veoma bitan za rešavanje takvih problema i, kako sam
upoznat, proces usvajanja takvog zakona je u toku. To bi bilo od velike
važnosti za Srbiju, jer će taj zakon pomoći i političkim strankama i medijima
da funkcionišu u transparentnijem okruženju.
U
kojoj meri su mediji u Evropi i Srbiji zaista slobodni?
–
Mediji u Srbiji se suočavaju sa istim problemima kao i bilo gde u svetu. Rade u
okruženju koje je pogođeno ekonomskom krizom, uz stalnu potrebu za daljim
osavremenjivanjem i unapređivanjem zakonskog okvira. Lično sam optimista, jer
vidim tu dinamiku razvoja medijske scene u Srbiji, a takođe vidim i da su
novinari ovde spremni da se bore. Takav optimizam zasnivam i na primeru lista
Danas koji je među stubovima takve orijentacije.
Autor: Aleksandar Roknić
