Medijski radnici su pod sve većim finansijskim i političkim pritiskom. Njihov nesiguran položaj i porast autoritarizma u Evropi dovode do demokratskog nazadovanja. Prema Mustafi Kuleliju iz Mreže za etičko novinarstvo (Ethical Journalism Network), EU mora da zaštiti medijske radnike, obuzda platforme i sprovede Evropski akt o slobodi medija.
Po prvi put su prava ljudi koji rade u novinarstvu dospela u središte pažnje u Evropskoj uniji – a zaključak je da način na koji novinari rade nije samo pitanje plata i uslova rada, već i pitanje demokratije.
Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC) jedinstveni je deo strukture Evropske unije – svojevrsni „think-tank“, savetodavno i konsultativno telo koje okuplja evropske radnike, poslodavce i civilno društvo i daje preporuke Evropskoj komisiji, Parlamentu i Savetu. A mišljenje Komiteta o stanju novinarstva predstavlja veliki zaokret.
I to je važno. Godinama su političari hvalili novinarstvo kao stub demokratije. Istovremeno, ostajali su nemi i prećutno tolerisali urušavanje profesije. Novinari u nesigurnim poslovima, sa sve nižim platama. Nesigurne redakcije. Lažno frilenserstvo. Digitalno preopterećenje. Nasilno uznemiravanje. I stalni pritisak da se radi više sa manje resursa.
Evropa je očekivala od novinara da funkcionišu sa moćima Supermena i Čudesne žene, pružajući javne usluge pod privatnim pritiscima. Ali sada je profesija dovedena do tačke pucanja i EESC izveštaj i preporuke, usvojeni ogromnom većinom (209 glasova za, uz samo četiri protiv), pozivaju na hitne promene.
Izveštaj otkriva siromaštvo radnih uslova za novinare u većini zemalja EU. Samo mali broj država članica nudi stabilna radna mesta, pristojne plate i socijalnu zaštitu. U redakcijama je profesionalno sagorevanje (burnout) zaposlenih uobičajeno, jer mladi reporteri nižu privremene angažmane. Lokalni reporteri se bore za opstanak, a frilenseri širom Evrope rade bez ikakve sigurnosne mreže.
Posebno zabrinjava to što izveštaj takođe ukazuje na to da su žene u medijima i novinari iz manjinskih zajednica izloženi brutalnom onlajn zlostavljanju.
Posledice nesigurnih redakcija širom Evrope jesu tišina i sveprisutna autocenzura, koja je gotovo ugrađena u strukturu savremenih medija. Novinari koji se, na primer, plaše da će izgubiti posao često izbegavaju osetljive teme. Kada ne mogu da plate kiriju, postaju podložni neprimerenom političkom ili korporativnom pritisku. Kada su iscrpljeni, prestaju da istražuju. Kada se osećaju usamljeno, pribegavaju autocenzuri.
To neizbežno dovodi do isprekidanog protoka pouzdanih, korisnih i ključnih informacija ka građanima i, kao posledica toga, demokratije slabe, jer ekonomska ranjivost i atmosfera straha vode ka tihom urušavanju uloge medija kao čuvara javnog interesa.
Medijski radnici ne traže privilegije niti finansijsku dobit, niti zahtevaju poseban tretman, ali insistiraju na uslovima koji im omogućavaju da rade svoj posao.
A društvo od njih zavisi kada je reč o vitalnom razotkrivanju istine o tome šta se dešava u svetu. U interesu svih je da se stvori medijsko okruženje koje je bezbedno, sigurno i koje novinarima obezbeđuje dostojanstvenu egzistenciju. Uostalom, u izveštaju EESC-a se navodi da su nesigurni radni uslovi „pretnja pravu građana na pristup slobodnim, nezavisnim i pluralističkim informacijama“ i poziva se na mere za zaštitu od psihosocijalnih rizika, pravedniji tretman frilensera i podršku održivim medijima.
Medijski radnici ne traže privilegije niti finansijsku dobit, niti zahtevaju poseban tretman, već insistiraju na uslovima koji im omogućavaju da obavljaju svoj posao.
Komitet, što je posebno važno, ističe dominaciju veoma velikih onlajn platformi koje su preuzele najveći deo prihoda od digitalnog oglašavanja i razorile poslovne modele tradicionalnih medijskih kompanija.
Lišeni ključnih resursa, informativni mediji su nemilosrdno posezali za smanjenjem troškova: otpuštali su zaposlene u redakcijama i ulagali sve manje u istraživački rad i samo novinarstvo.
Istovremeno, onlajn platforme odbijaju da plate za novinarski sadržaj koji su preuzele od medija, pri tom razgrađujući zaštitu autorskih prava.
EESC insistira da novinarstvo u javnom interesu ne može opstati na tržištu koje nagrađuje brzinu umesto tačnosti, senzacionalizam umesto dubine i algoritme umesto ljudskog prosuđivanja. Umesto toga, poziva na ograničavanje nekontrolisane moći platformi, uz upozorenje da Evropa ne može prepustiti svoj informacioni ekosistem nekolicini privatnih kompanija sa sedištem van kontinenta.
Veštačka inteligencija dodaje još jedan sloj pritiska. Neke redakcije eksperimentišu sa automatizovanim sadržajem. Neke zamenjuju ljudske pozicije. Mnogi novinari sada se brinu da bi ih mogao zameniti softver koji oponaša njihov rad, ali ne nosi nikakvu odgovornost. Veštačka inteligencija može biti koristan alat, ali ona može doprineti medijima samo ako je vođena društvenom inteligencijom novinara.
EESC preporučuje uravnotežena pravila za korišćenje veštačke inteligencije i poziva na više obuka, uz značajnu odgovornost onih koji razvijaju i primenjuju AI sisteme.
Bez plašteva
Izveštaj EESC-a je pravovremen i dugo je bio neophodan. Već sada, javna debata u Evropi sve više je oblikovana od strane bogatih influensera čiji rad nema uređivačke zaštite, etičke kodekse niti odgovornost. Oni imaju slobodu da objavljuju bez ograničenja, van parametara odgovornog novinarstva. Ako profesionalno novinarstvo nestane, influenseri ga ne mogu zameniti.
Sve ovo vodi do jednostavnog zaključka. Novinari nisu superheroji i ne treba im plašt. Potrebno im je nešto mnogo običnije da bi porazili čudovišta iza dezinformacija i zlostavljačkih komunikacija – poštenje, bezbednost, dostojanstvo, poštovanje i vreme da rade svoj posao bez straha.
Zakonodavci u EU treba da shvate mišljenje EESC-a kao hitno upozorenje da novinarstvo ne može opstati samo na dobroj volji i strasti. Potrebne su strukture, zaštite i, iznad svega, ulaganja u budućnost. Efektivna primena Evropskog akta o slobodi medija bila bi dobar početak.
Supermen je bio novinar. Ali novinarstvo i evropska javnost ne postoje u svetu fantazije superheroja. Evropi je potrebna zrela, prizemna strategija za novinarstvo i medije.
Izveštaj EESC-a, iako kasni, pruža upravo takav plan za opstanak, kako novinarstva, tako i same evropske demokratije.
Izvor: Voxeurop
