Novinari N1 primali su pretnje i pre novembra 2024. godine, ali su te pretnje – pa čak i fizički napadi na novinare – značajno pojačane nakon urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, protesta koji su potom usledili, kao i njihovog izveštavanja o tim događajima, navodi se u izveštaju Irene Kan, specijalnog izvestioca UN za promociju i zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja, i Đine Romero, specijalnog izvestioca UN za prava na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.
Kan i Romero su izveštaj poslali Vladi Srbije 26.11.2025 godine, dajući Vladi mogućnost da odgovori i pošalje svoje komentare. Kako su naveli, i njihov izveštaj, i odgovor Vlade, biće objavljeni nakon 60 dana.
Odgovor Vlade u međuvremenu nije stigao.
U izveštaju Kan i Romero izražavaju zabrinutost zbog informacija „u vezi sa navodnim kršenjima slobode izražavanja u Srbiji, uključujući navodne pritiske na slobodu medija, navodni pritisak države u vezi sa uklanjanjem Aleksandre Subotić sa njene pozicije generalne direktorke kompanije United Media, kao i pretnje i napade na same novinare i medijske radnike, uključujući novinare televizije N1″.
U izveštaju se navodi:
„Iako su novinari N1 primali pretnje i pre novembra 2024. godine, te pretnje – pa čak i fizički napadi na novinare – značajno su se pojačale nakon urušavanja infrastrukture na Železničkoj stanici u Novom Sadu i protesta koji su potom usledili, kao i njihovog izveštavanja o tim događajima.
Od kraja juna 2025. godine došlo je do eskalacije policijskog postupanja prema protestima, a paralelno s tim i do porasta pretnji i napada na novinare, koje je čak Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) prijavilo je (do novembra 2025.) 263 slučaja napada i pretnji novinarima i medijima, više nego u bilo kojoj drugoj godini u poslednjih dvadeset pet.
Ovo uključuje 101 fizički napad i 98 pretnji smrću ili fizičkoj bezbednosti novinara.
Samo u mesecu oktobru prijavljena su 33 incidenta.
Od 1. novembra 2024. godine, zabeleženo je više od 40 dokumentovanih napada, kako verbalnih tako i fizičkih, na novinare N1 i Nove dok su obavljali svoje profesionalne dužnosti.
Pretnje upućene novinarima bile su i onlajn i oflajn, uključujući pretnje nasiljem i smrću.
Novinari sada gotovo svakodnevno dobijaju pretnje i osećaju se nesigurno dok izveštavaju u javnim prostorima.
Oni trpe verbalno zlostavljanje, kao što je kada ih nazivaju „smećem“, kao i pretnje, uključujući pucanjem, koje su prijavljene Specijalnom javnom tužilaštvu za sajber kriminal.
Novinari iz nezavisnih medija bili su izloženi i pretnjama smrću putem društvenih mreža, gde postovi eksplicitno glase „smrt novinarima“, pa čak i pretnjama ubistvom njihove dece.
Novinarima je uništavana oprema i okruživani su grupama muškaraca.
U mnogim prilikama su bili udarani, gurani i primoravani da prestanu sa izveštavanjem o skupovima i protestima.
Novinari N1 fizički i verbalno napadani, često od strane pristalica Srpske napredne stranke (SNS), uključujući i dok su pokušavali da izveštavaju sa skupova SNS ili poseta političara SNS.
Iako je policija često bila prisutna tokom tih napada, nije intervenisala.
Iako su mnogi od ovih napada prijavljeni nadležnim organima, uključujući Tužilaštvo, nijedan slučaj nije dovoljno istražen, niti su počinioci identifikovani ili sankcionisani.
Takođe, javne izjave protiv televizije i njenih novinara davali su javni funkcioneri, uključujući i predsednika, koje su potom pojačavali provladini mediji i tabloidi.
Javne ličnosti su čak direktno pozivale na nasilje prema zaposlenima N1.
Prema izveštajima, visoki državni zvaničnici nazivaju nezavisne medije u zemlji „teroristima“, „ekstremistima“, „neprijateljima“ ili „okupatorskim medijima“, što može ohrabrivati ili legitimizovati pretnje i napade na novinare.
Kao što je detaljno izneseno u predmetu SRB 1/2025, 11. marta 2025. godine, oko stotinu osoba, uključujući nekoliko javnih zvaničnika, blokiralo je zgradu N1 u Beogradu, sprečavajući novinare i zaposlene da slobodno obavljaju svoj rad.
Navodi se da su javni zvaničnici učestvovali u ovoj blokadi. Iako je policija bila prisutna, navodno nije intervenisala da prekine blokadu.
Na konferenciji za novinare 19. marta 2025. godine, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kritikovao je izveštavanje N1 o nemirima u blizini Skupštine grada, rekavši da je „gotov“ sa novinarima United Media Group.
Takođe, iste godine, 19. marta, predsednica Narodne skupštine i bivša premijerka Ana Brnabić javno je optužila novinare N1 i Nove za širenje laži i mržnje.
Navodi se da je novinarima N1 takođe više puta uskraćen ulazak na vladine brifinge, iako je ulazak bio dozvoljen drugim medijima, uključujući i situacije kada su prethodno poslali potrebna akreditaciona pisma.
Ovo uključuje i nedavne brifinge Ministra unutrašnjih poslova, koji su se održavali nedeljno, a ponekad i svakodnevno, u mesecima pre sastavljanja ovog pisma.
N1 i ostali nezavisni mediji nisu ni mogli postavljati pitanja, čak i kada je njihov kanal, kao i drugi nezavisni mediji, kritikovan tokom ovakvih vladinih press brifinga.
Od kraja juna 2025. do kraja novembra, povećani napadi i pretnje
Pretnje i napadi na N1 i njihove novinare pojačali su se od juna 2025. godine, uključujući sledeće događaje:
- jun 2025, Beograd: Tokom masovnog protesta u Beogradu, nekoliko studenata, novinara, aktivista za ljudska prava i građana zadobilo je teže povrede.
Asistent kamere N1 pogođen je policijskom palicom dok je ležao na zemlji, noseći žuti prsluk za medije, istovremeno prestavljajući se kao novinar.
Incident se dogodio u Ulici kneza Miloša, nakon što su građani propustili hitnu pomoć, dok policija nije želela da dozvoli prolaz i počela je da gura masu ka raskrsnici Kralja Milana.
- jun 2025, Beograd: PredsednikAleksandar Vučićjavnim istupom nazvao je rad N1 „terorizmom“, izjavivši:
„Ono što Nova S i N1 rade je čisti terorizam i čekamo da vidimo šta će reći tužilac.“
3 .jul 2025: Novinarka N1 dobila je belog zeca sa pratećom pretećom porukom („gajite zečeve, a ne lavove“), od lica koje je ušlo u prostorije N1.
Snimak incidenta kasnije je emitovan u provladinom tabloidnom mediju. Ova novinarka je prethodno primila anonimnu pretnju smrću putem imejla, koja je uključivala jezive pretnje uništenjem svih u N1 i njihovih pristalica. Ova pretnja prijavljena je Specijalnom javnom tužilaštvu za sajber kriminal.
- jul 2025: Redakcija N1 dobila je pismo sa pretnjama smrću koje su se pozivale na masakr u Charlie Hebdo u Parizu, januar 2015, kada je ubijeno 12 novinara. U pismu se N1 optužuje za širenje propagande i sprovođenje „anti-srpske kampanje“ i sugeriše se da novinari N1 mogu doživeti istu sudbinu kao novinari Charlie Hebdo. Ovo pismo je prijavljeno Trećem osnovnom tužilaštvu u Beogradu, i otvoren je predmet (Broj predmeta: 2534). Međutim, N1 nije obaveštena o stvarnom napretku ili nalazima u ovom slučaju.
- jul 2025, Lazarevac, auto-put Miloš Veliki: Dok je N1 izveštavala uživo sa protesta, novinar i snimatelj napadnuti su od strane člana policije.Snimatelj je agresivno odgurnut, iako je već poštovao naređenja policije da napusti autoput. Kada je okrenuo kameru prema policajcu, službenik je pokušao nasilno da je oduzme, ali nije uspeo. Policajac je potom napustio mesto događaja.
- avgust 2025, Vrbas: Grupa pojedinaca, obučena u crne majice i kape, navodno povezana sa aktivnostima SNS-a, omela je ekipu N1 u izveštavanju.
Novinarka i snimatelj su bili vređani opscenim psovkama, dok su verbalno bili targetirani i članovi njihovih porodica. Jedan od napadača, koji je prvobitno nosio masku, pretećim gestom presecanja grla zapretio je ekipi.
- avgust 2025, Vrbas: Tokom protesta u Vrbasu, snimatelj N1 je povređen kada su ga udarili kamenjem u stomak i rame, koje su navodno bacili aktivisti vladajuće stranke (SNS).
Protest se održao ispred lokalnih prostorija SNS-a. Masa navodnih aktivista SNS-a, obučena u crno, uključujući neke sa balaklavama i kapama, koristila je petarde, kamenje i flaše sa vodom protiv demonstranata.
Ekipa N1 bila je targetirana uvredama i pretnjama smrću. Jedan pojedinac je upotrebio preteći gest “klanja”, presecanja grla, prema jednom N1 novinaru, koji je takođe bio izložen verbalnim pretnjama i ometan laserom tokom izveštavanja. Ekipa je bila primorana da prekine izveštavanje i napusti mesto događaja. Policija je bila prisutna, ali nije intervenisala.
17.avgust 2025: Tokom press konferencije, predsednik Vučić je saopštio da će država snažno reagovati na proteste u narednim danima. Dozvoljena su bila samo pitanja provladinih medija, a kada je N1 novinar pokušao da postavi pitanje, predsednik je osudio N1, nazivajući ih „platformom medijske okupacije“.
- avgust 2025, protest ispred suda u Beogradu: Policajac je nasilno pritisnuo novinarku N1 o drvo, pritiskajući njenu ruku dok joj je telefon, kojim je snimala, ispao. Incident je prijavljen i navodno je u pregledu Unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova.
- avgust 2025: Ispred prostorija N1 u Beogradu ostavljeni su beli luk (simbol smrti), napitak veštice, sveće i Bluetooth zvučnik koji je puštao poznatu srpsku pesmu „A Sad Adio“ (tužan oproštaj), što se ocenjuje kao zabrinjavajući preteći gest.
- septembar 2025, Novi Sad: Tokom prenosnog izveštavanja N1 o policijskoj akciji, predsednik Vučić je javno izjavio da čeka reakciju tužilaštva (u vezi sa izveštavanjem N1) i da će biti preduzete odgovarajuće mere ukoliko reakcija ne bude zadovoljavajuća.
Dalji incidenti u poslednjim nedeljama:
- oktobar 2025: Napadi i pretnje su se nastavili u različitim gradovima.
- novembar 2025: Ekipa N1 ponovo je fizički napadnuta dok je snimala u blizini Narodne skupštine Srbije. Jedno lice prišlo je ekipi, zahtevajući da prestanu sa snimanjem. Zatim ih je fizički napalo, oduzelo kameru i više puta je bacilo na zemlju, čime ju je uništilo. Iako je policija bila prisutna i obaveštena, nije intervenisala, već je samo savetovala da će doći druga ekipa. Nisu preduzete dodatne mere zaštite za novinare niti je počinilac uhapšen. Naredna policijska ekipa stigla je 90 minuta nakon incidenta, i navodno sprovela istragu na licu mesta i obavestila tužilaštvo.“
- nov
Izvestiteljke navode – bez namere da prejudiciraju tačnost navedenih tvrdnji, izražavaju zabrinutost za bezbednost i dobrobit novinara koji rade za United Media, uključujući N1, kao i drugih nezavisnih medija u zemlji.
Dalje kažu:
„Zabrinuti smo zbog nasilnog karaktera pretnji, koje ozbiljno ugrožavaju novinare. Posebno nas brine to što se čini da su pretnje direktno povezane sa njihovim radom kao novinara i njihovim kritičkim stavovima o politikama vlade.
Navedene tvrdnje takođe otvaraju pitanja o slobodama medija uopšte, i ako se dokažu, pokazuju znakove mešanja u nezavisnost medija. One ukazuju na primere eskalirajućih napada na novinare u zemlji, uključujući novinare N1, i na potencijalno namerno vođenu narativnu kampanju protiv nezavisne medijske organizacije, koju sprovode i promovišu državni zvaničnici.
Nasilje, uključujući pretnje, prema novinarima je neprihvatljivo i suprotno obavezama Srbije prema međunarodnom pravu.
Osim obeshrabrujućeg efekta koji ova situacija ima na slobodu izražavanja i demokratiju uopšte, ona ugrožava i fizičku bezbednost novinara i medijskih radnika u Srbiji.
Posebno zabrinjava činjenica da su neki od napada, uključujući upotrebu sile od strane policije, zabeleženi dok su novinari obavljali svoje legitimne profesionalne dužnosti, noseći pritom identifikacione prsluke sa oznakom „press“.
U izveštaju sa svoje posete Srbiji u aprilu 2023. godine, Specijalni izvestilac za pravo na slobodu mišljenja i izražavanja već je iskazao zabrinutost zbog pretnji slobodi medija i bezbednosti novinara i branilaca ljudskih prava, i pozvao na jaču političku posvećenost, kao i institucionalne i političke reforme za rešavanje ovih problema.
Već je izražena zabrinutost zbog reagovanja Vlade na nedavne proteste i okolne događaje, uključujući upotrebu sile i drugih metoda represije, proizvoljna hapšenja, optužbe i pritvore demonstranata (SRB 2/2025, SRB 6/2025), upotrebu špijunskog softvera i javne kampanje klevetanja protiv novinara i aktivista za ljudska prava (SRB 1/2025), kao i pritisak na tužioce i druge pravosudne službenike u Srbiji (SRB 3/2025).
Ovim pismom, pored ranijih zabrinutosti, želimo da bude jasno osuđena eskalacija pretnji i napada na nezavisne novinare.
Navedene tvrdnje ukazuju na moguća kršenja ne samo prava medija na slobodu mišljenja i izražavanja, već i javnog prava na pristup informacijama, što je posebno kritično u vremenima krize poput ove.
Navodna javna kampanja klevetanja nezavisnih medija i novinara, čak i sa najviših nivoa Vlade, izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog stigmatizacije disonantnih glasova i mogućeg zloupotrebljavanja državne moći u cilju suzbijanja legitimnog izražavanja i pružanja informacija.
U svom izveštaju sa posete zemlji, Specijalni izvestilac za pravo na slobodu izražavanja već je izrazio zabrinutost zbog nedostatka sankcija za štetne izjave određenih medija i mogućeg neprimerenog uticaja političkih i komercijalnih interesa u Srbiji.
Već tada je primećeno odsustvo odgovornosti za toksične verbalne napade, kampanje klevetanja, zastrašivanje i pretnje, uključujući pretnje smrću i pretnje seksualnim i rodno zasnovanim nasiljem, prema novinarima i aktivistima za ljudska prava.
U svom izveštaju nakon posete zemlji, Specijalni izvestilac za pravo na slobodu mišljenja i izražavanja izrazio je duboku zabrinutost zbog toksičnog javnog diskursa u Srbiji, uključujući od strane političara i populističkih medija.
Ponovo naglašavamo ovu zabrinutost, koja je doprinela stigmatizaciji studentskih demonstranata, novinara i drugih koji kritikuju vladu.
Visoki komesar za ljudska prava, na kraju svoje posete zemlji u maju 2025. godine, takođe je izrazio zabrinutost zbog porasta govora mržnje i ciljanja različitih grupa, uključujući novinare, kao i kampanja klevetanja medijskih radnika, te učešća državnih zvaničnika visokog ranga u govoru mržnje.
Slično tome, tokom svoje posete zemlji 2022. godine, Specijalni izvestilac za promociju istine, pravde, reparacije i garancija neponavljanja izrazio je zabrinutost zbog rasta radikalizacije i zločina iz mržnje, kao i pretnji i napada na novinare i branioce ljudskih prava.
Slično našim zabrinutostima izraženim u SRB 1/2025, SRB 2/2025 i SRB 6/2025, nastavljamo da budemo uznemireni izveštajima o ograničenjima nekoliko prava, uključujući slobodu mišljenja i izražavanja i mirnog okupljanja.
To su, među ostalim, nedavni izveštaj o povećanju pretnji i napada na novinare, kao i stigmatizaciju novinara, zajedno sa studentima, braniteljima ljudskih prava i drugim akterima civilnog društva.
Zabrinuti smo zbog označavanja medijskih kuća i novinara kao „terorista“ od strane drugih medija i predstavnika vlasti, sve do samog predsednika.
Ponovo ističemo da, pored toga što se čini suprotnim pretpostavci nevinosti iz člana 14 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, ovo može imati obeshrabrujući efekat na ostvarivanje zaštićenih prava i sloboda.
Takođe izražavamo zabrinutost zbog nekažnjivosti navodnih počinilaca.
Uprkos izveštajima o prethodno pomenutim pretnjama i napadima dostavljenim nadležnim tužilaštvima i Specijalnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal u Beogradu, izveštaji ukazuju da nije preduzeta odlučna akcija da se sprovedu temeljne istrage, uhapse počinioci, niti da se novinarima obezbedi adekvatna zaštita.
Ove tvrdnje, pored zabrinutosti iz prethodnih komunikacija koje su Specijalne procedure slale u poslednjim mesecima, izazivaju ozbiljnu zabrinutost u vezi sa poštovanjem demokratskih principa i šireg uživanja osnovnih ljudskih prava osoba u Srbiji.
Pozivamo Vašu Ekselenciju, Vladu Srbije, da poštuje najviše međunarodne pravne standarde u promociji i zaštiti ljudskih prava, uključujući pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, da se pridržava svojih zakona i politika, kao i međunarodne obaveze da zabrani podsticanje na nasilje, neprijateljstvo i diskriminaciju, kako je navedeno u članu 20. stav 2 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, da obeshrabri toksični javni diskurs i promoviše okruženje pogodno za bezbednu, zdravu i raznovrsnu javnu debatu, i da se osigura da sve takve pretnje novinarima budu zaustavljene, te da se preduzmu konkretni koraci kako bi se sprečilo da prerastu u dalja nasilja.
U vezi sa gore navedenim navodnim činjenicama i zabrinutostima, molimo Vas da se pozovete na Prilog o referencama međunarodnog prava ljudskih prava, priložen ovom pismu, koji navodi međunarodne instrumente i standarde ljudskih prava relevantne za ove tvrdnje.
Kako je naša odgovornost, u okviru mandata koji su nam povereni od strane Saveta za ljudska prava, da nastojimo da razjasnimo sve slučajeve koji su nam skrenuti pažnju, bili bismo zahvalni na Vašim zapažanjima u vezi sa sledećim pitanjima:
Molimo da dostavite bilo kakve dodatne informacije i/ili komentare koje imate u vezi sa gore navedenim navodima.
Molimo da navedete korake koje je preduzela Vlada Vaše Ekselencije u cilju istrage ozbiljnih pretnji upućenih novinarima N1, uključujući pretnju sadržanu u pismu N1 koje se poziva na Charlie Hebdo (Predmet #2534, Treće opštinsko tužilaštvo u Beogradu), napad na filmsku ekipu N1 20. novembra u Beogradu, kao i druge prijave upućene tužilaštvima i Specijalnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, između ostalog, u vezi sa pretnjama i napadima na novinare N1.
Molimo da dostavite detaljne informacije o svim istragama pokrenutim protiv navodnih dela izvršenih od strane pripadnika organa reda prema novinarima tokom protesta, uključujući izveštaje o prekomernoj upotrebi sile. Ljubazno navedite broj takvih istraga, njihov trenutni status, kao i bilo kakve rezultate ili disciplinske mere koje su preduzete.
Molimo da navedete da li su preduzete bilo kakve mere zaštite kako bi se osigurala bezbednost novinara N1 i zaposlenih u United Media, dok i dalje primaju gore pomenute pretnje, uključujući pretnje smrću.
Molimo da dostavite informacije o merama preduzetim da se osigura da civilno društvo, nezavisni mediji i novinari mogu obavljati svoje aktivnosti, uključujući pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja, u okruženju koje omogućava rad, bez pretnji, zastrašivanja i napada, uključujući i rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
Molimo da dostavite informacije u vezi sa sprovođenjem Strategije Srbije za razvoj sistema javnog informisanja (2020–2025), posebno u vezi sa merama za poboljšanje položaja novinara, kao i sprovođenje Zakona o javnom informisanju i medijima i novog Zakona o elektronskim medijima (26. oktobar 2023).
Molimo da dostavite detaljne informacije o merama koje je Vlada preduzela kako bi se osigurala nezavisnost medija, uključujući nezavisne medijske kuće kao što je N1, u Srbiji.
Ova komunikacija i bilo koji odgovor koji primimo od Vlade Vaše Ekselencije biće učinjeni javnim putem na veb-sajtu za izveštavanje o komunikacijama u roku od 60 dana. Takođe, biće naknadno dostupni u uobičajenom izveštaju koji će biti predstavljen Svetu za ljudska prava.
Dok čekamo odgovor, pozivamo da se preduzmu sve neophodne privremene mere kako bi se zaustavile navodne povrede i sprečilo njihovo ponavljanje, a u slučaju da istrage potvrde ili ukažu da su navodi tačni, da se osigura odgovornost svih lica odgovornih za navodne povrede.
Možemo javno izraziti zabrinutost u bliskoj budućnosti, jer smatramo da su informacije na kojima će se zasnivati saopštenje za javnost dovoljno pouzdane da ukažu na pitanje koje zahteva hitnu pažnju. Takođe smatramo da šira javnost treba biti upozorena na potencijalne posledice gore navedenih tvrdnji. Saopštenje za javnost će navesti da smo bili u kontaktu sa Vladom Vaše Ekselencije kako bismo razjasnili sporna pitanja.
Izvor:N1
Ceo izveštaj možete pogledati ovde
