Medijske slobode na Kosovu nalaze se u periodu nazadovanja od 2023. godine, usled niza negativnih dešavanja, što zahteva hitnu političku reakciju vlasti, zaključila je danas međunarodna misija za slobodu medija, u kojoj je učestvovala i Evropska federacija novinara (EFJ).
Nakon dvodnevne posete Prištini, koju je sprovela koalicija organizacija za slobodu medija u okviru Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara, delegacija je utvrdila da je stabilan nivo medijskih sloboda u zemlji koja teži članstvu u Evropskoj uniji zamenjen periodom pogoršanja tokom prethodne tri godine.
Iako Kosovo ima pluralistički medijski pejzaž, nizak nivo fizičkog nasilja nad novinarima i široku usklađenost zakonodavstva sa evropskim i međunarodnim standardima, vladajuća stranka Vetëvendosje narušila je niz standarda medijskih sloboda.
Usvajanje zakona o medijima u parlamentu – koji je kasnije odbačen kao neustavan – a koji bi povećao političku kontrolu nad Nezavisnom komisijom za medije (IMC), nedovoljno finansiranje i politički pritisci na Radio-televiziju Kosova (RTK), kao i kontinuiran porast verbalnog targetiranja i omalovažavanja novinara od strane političara vladajuće partije, glavni su razlozi za ovakvu ocenu delegacije.
Ovakav razvoj događaja potkopao je pozitivan trend Kosova u oblasti slobode medija i razvoja medija od sticanja nezavisnosti. Time je narušen njegov status jasnog regionalnog predvodnika u oblasti medijskih sloboda u procesu pristupanja EU.
Kada je reč o klimi za bezbednost novinara na Kosovu, predstavnici medijskog sektora uglavnom su izrazili poverenje u nedavni odgovor tužilaštva, dok je delegacija primetila i pozdravila unapređeno postupanje sudova u ovim predmetima. Posebno je pozdravljena nedavno usvojena Strategija Kosovskog sudskog saveta (KCJ) za unapređenje pristupa pravdi 2026–2028, koja daje prioritet slučajevima bezbednosti novinara, klevete i SLAPP tužbi usmerenih protiv novinara, i čini se da je već imala efekta, pošto je nekoliko slučajeva brzo rešeno pred sudovima.
Strategiju KCJ pozdravila je i Koalicija protiv SLAPP tužbi u Evropi. Porast fizičkih napada na novinare iz 2023. godine vratio se na prethodni nivo, a nedavni slučajevi napada na medijske radnike rezultirali su osuđujućim presudama.
Međutim, ukupan broj slučajeva koje je dokumentovalo Udruženje novinara Kosova (AJK), a koji uključuju omalovažavanje, diskreditaciju i onlajn uznemiravanje novinara, naročito od strane političkih aktera, drastično je porastao poslednjih godina, dostigavši vrhunac 2025. godine. Jedan od glavnih izvora tih napada jesu političari Vetëvendosje.
Posebno alarmantan trend koji su identifikovali brojni medijski akteri jeste korišćenje toksičnih narativa od strane zvaničnika Vetëvendosje, koji su novinare koji postavljaju legitimna pitanja lažno prikazivali kao srpske „plaćenike” i „agente” koje finansiraju strane sile. U slučaju srpskih i drugih nevećinskih medija, ti pritisci dodatno su pojačani pretnjama stranih vlada i nedostatkom pristupa informacijama od javnog značaja na njihovim jezicima.
Tokom sastanka sa premijerom, delegacija je direktno pozvala njega, njegove ministre i partijske zvaničnike da daju primer društvu tako što će osuditi i uzdržati se od korišćenja neprihvatljivih uvreda, posebno jezika koji produbljuje podele prema novinarima. Premijer se nije obavezao da će javno osuditi takve napade.
Iako Kosovo ima raznovrstan i živ privatni medijski sektor, kako u radiodifuziji tako i na internetu, medijski pejzaž suočava se sa izazovima koji proizlaze iz uticaja političkih i poslovnih interesa, kao i slabih barijera između vlasništva nad medijima i uređivačke politike. Ustrojeni sistemski problemi, uključujući nedostatak transparentnosti javnih vlasti, i dalje podrivaju watchdog i istraživačko novinarstvo, slabeći ambijent za nezavisno izveštavanje i smanjujući poverenje javnosti u medije.
Delegacija je istakla značaj nezavisnosti i dovoljnog finansiranja javnog servisa i zatražila od premijera da obezbedi adekvatne resurse i izmeni zakonodavstvo u skladu sa članom 5 Evropskog akta o slobodi medija (EMFA).
I dalje smo zabrinuti zbog toga što RTK posluje u teškim ekonomskim uslovima, bez rešenog pitanja imovine, dok nedostatak finansiranja onemogućava adekvatna ulaganja. Delegacija je izrazila zabrinutost zbog primera uklanjanja voditelja informativnih emisija, ukidanja emisija i stalnih sumnji na politički pritisak. Na sastanku je rukovodstvo RTK odlučno odbacilo navode o pritiscima na novinare i pretnjama uređivačkoj nezavisnosti.
Premijer i zvaničnici tvrdili su da je glavni izazov za medijske slobode na Kosovu zarobljavanje medija od strane poslovnih, korporativnih i oligarhijskih interesa. Delegacija misije naglasila je da, iako je unapređenje transparentnosti vlasništva i zaštite uređivačke nezavisnosti u redakcijama od ključnog značaja, to ne sme skrenuti pažnju sa odgovornosti vlasti za pad medijskih sloboda u zemlji.
Kako bi se pitanja transparentnosti medijskog vlasništva rešavala na demokratski i proporcionalan način, delegacija je pozvala premijera i njegovu vladu da daju prioritet usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa članom 6 EMFA. Delegacija je takođe zabeležila premijerovu obavezu da ponovo uključi međunarodne organizacije u izradu novog zakona o medijima u skladu sa evropskim standardima.
Misija je zatražila da vlada izmeni zakonodavni plan i u njega uključi Zakon o Radio-televiziji Kosova i Zakon o zaštiti novinarskih izvora, u skladu sa EMFA i ciljem Kosova da pristupi EU.
Pravni okvir za slobodu medija i bezbednost novinara na Kosovu i dalje je u velikoj meri usklađen sa standardima EU. Poslednjih godina nijedan novinar nije bio uhapšen. Tokom sastanka, premijer Kurti dao je usmene garancije da kleveta neće ponovo biti kriminalizovana, što je u suprotnosti sa nedavnim pozivima visokih zvaničnika Vetëvendosje.
Poslednjih godina, presude Ustavnog suda, Vrhovnog suda i nižih sudova pokazale su nezavisnost pravosuđa i njegovu sposobnost da štiti slobodu medija. Međutim, činjenica da je najviši sud u zemlji morao da obori zakon koji je pretio nezavisnosti IMC predstavlja alarmantan razvoj događaja koji simbolizuje sve veći pritisak na temelje medijskog sistema Kosova.
Kako su medijske slobode ključni stub procesa pristupanja Kosova Evropskoj uniji, aktuelna vlada mora uložiti značajne napore kako bi obnovila poverenje u svoje demokratske kapacitete i vratila zemlju na prethodni put napretka u oblasti medijskih sloboda koji je obeležio proteklih petnaestak godina.
Kako bi podržali taj proces, partneri u misiji objaviće izveštaj sa nalazima i preporukama za vladu, koji će biti prosleđen i Savetu Evrope, Evropskoj uniji, Ujedinjenim nacijama i Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Misija u Prištini održana je od 24. do 26. marta. Delegacija se sastala sa premijerom Aljbinom Kurtijem, kao i sa urednicima i novinarima, predstavnicima pravosuđa, regulatornih tela i javnog servisa RTK.
U misiji su učestvovali Udruženje evropskih novinara (AEJ), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Evropska federacija novinara (EFJ), Index on Censorship, Međunarodni institut za štampu (IPI), Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT) i Reporteri bez granica (RSF). Misiju je podržalo Udruženje novinara Kosova (AJK). Sličnu misiju utvrđivanja činjenica na Kosovu organizovali su partneri Platforme Saveta Evrope i 2022. godine.
Izvor: EFJ
