Ministarstvo informisanja i telekomunikacija objavilo je 10. februara registar kandidata za članove konkursnih komisija za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, na kojem se nalazi ukupno 110 imena – 72 kandidata predložila su novinarska i medijska udruženja, dok je 38 prijavljeno samostalno. Iako iz Ministarstva kažu da ovako veliki broj prijavljenih doprinosi većoj „objektivnosti, participativnosti i transparentnosti u ocenjivanju i izboru najboljih projekata“, ostaje otvoreno pitanje da li sama brojnost kandidata zaista garantuje i pravedniji, nezavisniji i transparentniji proces odlučivanja.
Biografije 26 kandidata bodovane su sa maksimalnih 100 bodova, dok je njih još 14 dobilo 90 i više bodova.
Budući da kandidati mogu biti članovi u najviše 20 komisija, nije teško naslututi da će sva mesta popuniti upravo oni sa najviše bodova.
Kandidati koje su predložila udruženja
Kandidati koji su se prijavili samostalno
Ko može da predlaže kandidate?
Prema listi koju je MIT objavio, najviše najboljih medijskih stručnjaka (sa 90 i više bodova) predložio je Centar za medijsku kulturu i obrazovanje (5), zatim Udruženje novinara Srbije (UNS) i Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS) po 4, Asocijacija radio-televizija Srbije (ARTS), Plej, Comnet i Društvo novinara Vojvodine (DNV) po 3, Medijska zajednica Srbije, RAB i Udruženje sportskih novinara Beograda po 1.
Pored pomenutih udruženja, svoje kandidate za članove komisija predložili su i Društvo novinara Niša (DNN), „Ansambl srce“, Lokal pres i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
U Članu 25 Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) piše da kandidate za članove komisije mogu prijaviti novinarska i medijska udruženja, ali i da se medijski stručnjaci mogu prijaviti samostalno.
Ipak, dva udruženja sa ovog spiska, sudeći prema njihovim statutima, nisu ni novinarske niti medijske organizacije.
U Statutu Centra za medijsku kulturu i obrazovanje piše da se bavi prvenstveno edukacijom, proizvodnjom medijskih sadržaja i organizovanjem događaja. Primarne aktivnosti su „edukacija i obrazovanje mladih u sferi digitalnih medija…“, piše u Statutu ove organizacije. Takođe, delatnost je „komunikacija i odnosi sa javnošću (70.21)“, a „član Udruženja može biti svako lice koje prihvata ciljeve Udruženja i Statut i podnese prijavu za učlanjenje“.
U Statutu “Ansambla srce” piše da ovo udruženje „Okuplja Rome i osobe sa invalididtetom, posledicama cerebralne i dečije paralize, članova uže porodice (roditelj, braća, sestre ili staratelj), i stručnjaka koji se bave ovom problematikom radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva i zadataka utvrđenih ovim Statutom“.
Jasno je da ova dva udruženja nisu novinarska niti medijska. Međutim, za Ministarstvo oni su kredibilni predlagači kandidata za članove komisija. Kako kažu u MIT-u, zakonski okvir ne definiše novinarska i medijska udruženja kao posebnu kategoriju u odnosu na druga udruženja.
„Propisi daju samo pravni okvir sa akcentom na njihovom doprinosu u praksi odnosno doprinos u ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja, ukoliko ispunjavaju zakonom propisane uslove. Naime, članom 25. stav 4. ZJIM je propisano, da se većina članova komisije… imenuje na predlog novinarskih i medijskih udruženja ukoliko takav predlog postoji i ukoliko predložena lica ispunjavaju zakonom predviđene uslove. Dakle, da bi predloženo lice bilo izabrano za člana komisije, neophodno je da ispunjava uslove predviđene zakonom. Sama pripadnost novinarskom ili medijskom udruženju ne kvalifikuje predloženo lice za člana komisije“, objašnjavaju iz Ministarstva.
Kada je u pitanju „Ansambl Srce“, MIT dodaje da „u skladu sa važećim propisima u oblasti javnog informisanja i medija, organ koji raspisuje konkurs pribavlja preporuku nacionalnih saveta nacionalnih manjina šta je potrebno određenoj nacionalnoj manjini za unapređenje programa na jeziku te nacionalne manjine“.
Bitno je napomenuti da, prema ZJIM, organ koji raspisuje konkurs pribavlja mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine za pristigle projekte. Dakle, mišljenja saveta nacionalnih manjina ne odnose se na predlagače kandidata za članove komisija.
Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović smatra da Ministarstvo izbegava suštinu problema.
“Ideja zakona nikada nije bila da bilo koja organizacija koja u svojim aktima navede da se bavi medijima može da predlaže članove komisija, već da to budu reprezentativna novinarska i medijska udruženja koja zaista okupljaju medijske radnike i medije. Kada ministarstvo ignoriše činjenicu da se kod pojedinih udruženja ne zna ni ko su članovi ni koliko ih ima, ono praktično pristaje na zloupotrebu zakona. Time se stvara samo privid zakonitosti, a u stvarnosti se dodatno urušava smisao projektnog sufinansiranja i poverenje u ceo proces”, navodi generalna sekretarka NUNS-a i dodaje da MIT pokušava da relativizuje problem.
Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) kaže za NUNS da ovakav odgovor MIT-a podseća na sporna tumačenja Zakona o elektronskim medijima u vezi sa ovlašćenim predlagačima za članove Saveta REM.
„Tek kada su se predstavnici međunarodne zajednice aktivno uključili u ovaj proces, došlo se ispravnog zakonskog tumačenja koje se do te mere nije dopalo vlastima da još uvek nemamo izabran Savet REM-a“, navodi Mirković.
Kako kaže, veruje da će “zloupotrebe kojima svdočimo konačno upaliti alarm u Briselu”.
„Evropska komisija bi morala da se u većoj meri zainteresuje za ovu oblast i način kako se zloupotrebljavaju odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima koje su usaglašene sa Briselom koji ne može i ne sme da žmuri na ovakve eklatantne zloupotrebe, pa makar na čelu ministarstva bio neko ko je svojevremeno spalio EU zastavu“, dodaje on.
Šta se boduje?
Kandidat za člana komisije može da sakupi maksimalno 100 bodova.
Obrazovanje i radno iskustvo stiču se godinama, ali u ostalim kategorijama je prilično lako, za kratko vreme, sakupiti maksimalan broj bodova.
Kako do bodova?
Uvidom u pojedine biografije kandidata sa najviše bodova primetan je jedan obrazac – neki od predlagača kandidata organizuju stručne i naučne konferencije na kojima njihovi kandidati prezentuju svoje stručne radove, koji se potom objavljuju u zbornicima radova sa istih konferencija. Stručne konferencije mahom su sufinansirane od strane organa koji raspisuju konkurse u Srbiji (MIT, Pokrajina i neke lokalne samouprave).
Na taj način se „ubiju dve muve jednim udarcem“.
Uočen je i obrazac prema kojem pojedini kandidati za članove komisija na jednoj konferenciji održe više predavanja na više tema, te vrlo brzo mogu da sakupe maksimalan broj bodova u ovim kategorijama.
U biografijama koje je NUNS analizirao, vidi se da su gotovo sve konferencije održane tokom 2024. i 2025. godine, a u tom periodu su objavljeni i stručni radovi.
Primera radi, Društvo novinara Vojvodine (DNV) je 2024. godine organizovalo Međunarodnu stručnu konferenciju „Lokalni i regionalni mediji – uloga, iskustva, perspektive“, koja je preko konkursa podržana od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. DNV je objavio i zbornik radova sa ove konferencije.
U tom zborniku objavljeno je 3 rada u kojima je koautorka Dragana Stefanović, takođe po 3 rada Milijane Kočić, Jelene Dopuđ i Petra Kočića. Tu su još i Vladan Stefanović, Biljana Vukadinović, Biljana Ratković Njegovan, Slađana Ostojić, Petar Njaradi, Miloš Lazić, Velimir Petrušić, Ladislav Lazić i Dragan Đukanović – svi sa maksimalnim brojem bodova prema listi MIT-a. Takođe, objavljeni su i radovi Slađane Aleksić, Milijana Nikolića i Đorđa Kovačevića, koji imaju po 90 i više bodova.
Međunarodna stručna konferencija PROUNS-a, „Mediji za medije regiona“ koju je podržalo Ministarstvo prošle godine takođe je bila mesto gde su biografije mogle da se „unaprede“. I na ovoj konferenciji svoj rad predstavila je Slađana Ostojić, koja je ujedno i predsednica PROUNS-a, zatim, Miodrag Popov, Slađana Aleksić, Miloš Rajković, Nenad Perić, Aleksandar Simić, Dragana Stefanović, Vladan Stefanović, Đorđe Kovačević i Srđan Conić.
ComNet je u novembru 2025. godine organizovao dve konferencije na kojima je, Dragana Stefanović, prema biografiji koju je poslala Ministarstvu, održala ukupno četiri predavanja, a istog meseca još jedno u Vrnjačkoj Banji na konferenciji koju je organizovao PROUNS. Takođe, govorila je na konferenciji koju je krajem oktobra organizovao Centar za kulturu, edukaciju i medije Akademac u Sremskim Karlovcima – ukupno šest predavanja za nešto više od mesec dana.
Postavlja se pitanje da li su ovi ljudi zaista najveći medijski stručnjaci u zemlji?
Saša Mirković smatra da nisu.
„Velika većina njih ima takvu titulu isključivo na osnovu spornih bodovnih kriterijuma koji su netransparetno osmišljeni u vreme već zaboravljenog ministra Dejana Ristića kojem neće biti zaboravljeno kakvu je štetu napravio tokom svog mandata i u kojoj meri je unazadio proces projektnog sufinansiranja”, kaže Mirković.
Na pitanje zašto NUNS ne organizuje stručne konferencije, Tamara Filipović Stevanović odgovara da svrha profesionalnih udruženja nije da učestvuju u simulaciji stručnosti kako bi se uklopili u loše postavljen sistem.
“NUNS godinama radi na zaštiti novinara, medijskim reformama, praćenju konkursa, zagovaranju boljih propisa, pružanju pravne i druge podrške medijskim radnicima. Naš legitimitet ne proizlazi iz toga da li ćemo organizovati konferencije da bismo proizvodili bodove, već iz stvarnog rada sa novinarima i za novinare”, kaže Filipović Stevanović.
Ona dodaje da nema ničeg spornog u organizovanju stručnih skupova kada oni imaju stvarnu profesionalnu svrhu.
“Sporno je kada takvi skupovi postanu alat za zatvaranje kruga privilegovanih kandidata i zaobilaženje osnovne ideje zakona – da u komisijama sede ljudi sa stvarnim profesionalnim ugledom i integritetom, a ne oni koji su naučili kako da najbrže prikupe bodove. To je još jedan primer načina na koji funkcionišu institucije u Srbiji: svaki institucionalno postavljen okvir se obesmišljava, a umesto njega se gradi paralelni sistem zasnovan na klijentelističkim odnosima. U takvom sistemu forma postoji, ali je suština ispražnjena, a pravila se ne primenjuju da bi zaštitila javni interes, već da bi obezbedila privid zakonitosti za unapred kontrolisane ishode”, objašnjava generalna sekretarka NUNS-a.
Projekti koje su finansirale međunarodne organizacije se ne računaju
NUNS je ove godine prijavio četiri kandidata za članove komisija koji imaju iskustva u pisanju i realizaciji projekata u oblasti javnog informisanja koji su (su)finansirani, kako od strane domaćih institucija, tako i međunarodnih organizacija.
Iako je MIT prošle godine bodovao projekte podržane od strane međunarodnih organizacija, ove godine to nije bio slučaj.
Pitali smo MIT zašto ove godine nisu priznati međunarodni projekti i u čemu je razlika, ali dopis koji smo dobili u vezi sa ovim pitanjem nije dao konkretan odgovor.
„Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja propisan je Obrazac za prijavu za člana komisije koji obuhvata ’iskustvo u oblasti projektnog sufinansiranja u Srbiji’, odnosno iskustvo u pisanju projekata i iskustvo u radu tima za realizaciju koji su sufinansirani u skladu sa članom 3. Pravilnika, koji predviđa da Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju iz svog budžeta sredstva za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja koji je definisan u članu 15. Zakona o javnom informisanju i medijima“, piše u dopisu Ministarstva.
“Ovakav odgovor ministarstva je formalistički i suštinski izbegava pitanje”, navodi Tamara Filipović Stevanović.
“Oni se pozivaju na usko tumačenje pravilnika, ali ne objašnjavaju zašto je prošle godine isto iskustvo bilo priznato, a ove godine više nije. Dakle, nije problem samo u sadržini odgovora, već u nedoslednosti postupanja, jer ista stvar ne može jedne godine da bude relevantna, a druge da više ne bude, a da pritom nije došlo i do neke formalne izmene propisa koja bi takav pristup opravdala“, dodaje ona.
Generalna sekretarka NUNS-a ocenjuje da razlika u vrednovanju iskustva kandidata nije opravdana, jer rad na projektima koje podržavaju međunarodne organizacije predstavlja relevantno profesionalno iskustvo, posebno u oblasti javnog informisanja. Kako navodi, takav rad podrazumeva poznavanje procedura, upravljanje budžetima, sprovođenje aktivnosti, izveštavanje i odgovornost u realizaciji projekata od javnog interesa.
“Isključivanje takvog iskustva bez jasnog obrazloženja deluje proizvoljno i budi sumnju da kriterijumi nisu primenjivani radi objektivne procene stručnosti kandidata, već kako bi se pojedinim kandidatima umanjio broj bodova”, navodi Filipović Stevanović.
Ona ističe da ovo nije samo pitanje tehničkog bodovanja, već i poverenja u čitav postupak i da se stiče utisak da cilj nije pravična i stručna selekcija, već prilagođavanje postupka unapred željenom ishodu.
Veće šanse za one koji su ranije bili u komisijama
Poslednja kategorija koja se boduje jeste „učešće u komisijama za ocenjivanje projekata“. To znači da oni kandidati koji su ranije već bili u komisijama dobijaju bodove, a samim tim su i veće šanse da ponovo budu izabrani, dok oni koji nemaju takvog iskustva ostaju bez bodova i prilike da ih sakupe do sledećeg konkursnog ciklusa.
Generalna sekretarka NUNS-a ističe da ovakvo bodovanje već ima vrlo konkretne posledice.
“Mala grupa ljudi kontinuirano odlučuje o raspodeli javnog novca, a ishodi tih odluka pokazuju da sredstva često završavaju kod istih medija, uključujući i one koji krše profesionalne standarde, dok bez podrške ostaju mediji koji izveštavaju kritički i u javnom interesu. Kada imate takvu zatvorenost, kontinuitet istih aktera i ponavljanje istih ishoda, onda je teško govoriti o otvorenom i fer postupku”, smatra generalna sekretarka NUNS-a.
Saša Mirković navodi da je u pitanju jasan bodovni inženjering koji nema dodirnih tačaka sa predloženim rešenjima iz Medijske strategije niti sa odredbama Zakona o javnim informisanjem i medijima.
„Protiv toga nema leka jer je to ministarskih ruku delo. To je najbolji dokaz kako se jednim spornim ’ministarskim’ pravilnikom može obesmisliti višegodišnje aktivno učešće u Radnim grupama u kojima ANEM više neće učestovati zbog ovakvih i sličnih zloupotreba“, naglašava Mirković.
Tamara Filipović Stevanović ocenjuje da se pravično učešće u ovakvim postupcima može obezbediti samo promenom same logike sistema, odnosno postavljanjem kriterijuma koji neće favorizovati već stečene pozicije i umreženost, već stvarnu stručnost, integritet i profesionalni ugled.
“Potrebno je ograničiti uzastopno učešće istih ljudi u komisijama, obezbediti veću transparentnost predlagača i kandidata, jasno proveravati njihove reference i uvesti mehanizme koji će omogućiti da i novi, legitimni kandidati imaju realnu šansu da budu izabrani”, zaključuje Filipović Stevanović.
