Danas se navršavaju 32 godine od smrti novinarke „Duge“ Radislave Dade Vujasinović, koja je 8. aprila 1994. godine ubijena u svom stanu u Beogradu, pod do danas nerazjašnjenim okolnostima.
Povodom godišnjice njene smrti, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović Stevanović i prijatelj porodice Vujasinović i jedan od osnivača NUNS-a Filip Mladenović položili su cveće i upalili sveće na njen grob.
Tamara Filipović Stevanović ocenila je da tri decenije nerešenog slučaja predstavljaju simbol nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji.
„32 godine nepravde, 32 godine od zločina koji je počinjen, a nekažnjen, šalje poruku o nekažnjivosti zločina nad novinarima i to je jedna matrica u ovom društvu, jer nijedno ubistvo novinara nije razrešeno. Za jedino ubistvo koje je bilo na sudu, ubistvo Slavka Ćuruvije, oni koji su bili prvostepeno okrivljeni su oslobođeni. A sada vidimo da je sud utvrdio da je tu bilo velikih propusta u samom procesu. Nekažnjivost ubistva novinara šalje poruku celoj novinarskoj zajednici da je progoniti novinare ovde dozvoljeno i poželjno”, izjavila je ona.
Filip Mladenović rekao je da smrt Dade Vujasinović, po svemu sudeći, predstavlja likvidaciju, navodeći da je novinarka istraživala ratno profiterstvo devedesetih godina, kao i da su brojni propusti tokom istrage onemogućili da se slučaj rasvetli.
„Pre 32 godine, u svom stanu, pronađena je mrtva Dada Vujasinović. Misterija njene tragične smrti nikada nije razrešena. Po svemu sudeći, radi se o njenoj likvidaciji. Zna se i zbog čega. Ona je istraživala ratno profiterstvo devedesetih godina i u knjizi koju je objavila njena sestra vidi se jasan motiv njene likvidacije. Nažalost, pre dve godine, nastupila je potpuna zastarelost tog zločina. Dakle, ako bi se sutra uhvatio ubica, on bi, kao što je i danas, bio na slobodi”, rekao je Mladenović.
On je dodao da okolnosti smrti nisu razjašnjene zbog loše obavljene autopsije i rekonstrukcije događaja, kao i da nikada nije objašnjeno prisustvo krvi na fotelji u stanu novinarke.
Zvanična verzija Miloševićevog režima bila je da je izvršila samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške sačmarice.
Uviđaju nisu prisusvovali ni istražni sudija, ni javni tužilac, iako se radilo o javnoj ličnosti koja je dobijala pretnje smrću koje često nisu bile anonimne, a relevantni dokazi za utvrđivanje načina smrti su uništeni.
Slučaj je 2016. godine upućen na veštačenje Forenzičkom institutu u Hagu, ali je nalaz dodatno zakomplikovao istragu, jer je pored ubistva i samoubistva otvorio i mogućnost nesrećnog slučaja usled nestručnog rukovanja oružjem. Nakon toga, nisu preduzimane nikakve radnje u vezi sa ovim slučajem.
Potpuna zastarelost krivičnog gonjenja za ubistvo nastupila je 2024. godine, tri decenije nakon smrti novinarke. Ipak, uprkos zastarelosti, ostaje zahtev da se utvrdi istina o tome šta se zaista dogodilo 8. aprila 1994. godine.
