Javni medijski servisi u Evropi nalaze se pod napadima bez presedana: od Finske do Italije, preko Francuske, Slovačke, Litvanije i Češke Republike. Povodom Svetskog dana slobode medija (#WPFD2026), Evropska federacija novinara (EFJ) zalaže se za javne medijske servise kao ključnu demokratsku infrastrukturu, naglašavajući da su njihov kvalitet, nezavisnost i stabilno finansiranje neophodni za podsticanje informisane i pluralističke javne debate.
Reč je o domino-efektu koji se već nekoliko godina odvija pred našim očima: evropske vlade pokušavaju da oslabe, potkopaju ili uspostave veću političku kontrolu nad javnim medijskim servisima. Gotovo svuda koristi se ista retorika, pre svega pod uticajem populista i ekstremista, koji tvrde da su javni medijski servisi levičarski, preskupi i da više nisu relevantni za širu javnost. Evropski akt o slobodi medija (EMFA), koji je na snazi od avgusta 2025. godine i koji posebno ima za cilj zaštitu i jačanje javnih emitera i njihovih novinara, čini se relevantnijim nego ikada. Ipak, tek treba da pokaže svoju stvarnu vrednost.
„Ključno je naglasiti da nema odgovora na populizam, nema odbrane istine i nema inkluzivne javne debate bez novinarstva. Ali čak i unutar javnih medijskih servisa, naročito među rukovodstvom, često izostaje razumevanje jedne ključne istine: bez snažnog, profesionalnog i nezavisnog novinarstva – nema javnog servisa“, izjavila je predsednica EFJ-a Maja Sever, novinarka hrvatskog javnog servisa HRT.
Prema podacima Evropske radiodifuzne unije (EBU), realno finansiranje javnih medijskih servisa u 27 država članica EU smanjeno je za 7,4 odsto tokom protekle decenije. Smanjenje budžeta, ukidanje TV pretplate, pad prihoda od oglašavanja i restrukturiranje upravljanja doveli su do toga da se od novinara u mnogim zemljama traži da rade više sa manje resursa.
U Francuskoj se France Télévisions suočava sa nezabeleženim smanjenjem državnog finansiranja, što dovodi do smanjenja broja zaposlenih, rezova u produkciji i stvaranju programa, kao i strahovanja od političkog uticaja na uređivački sadržaj, budući da finansiranje postaje predmet sve šire debate. Poslednjih meseci, krajnja desnica pokrenula je istražnu komisiju o „neutralnosti, funkcionisanju i finansiranju javnog emitovanja“, pod sumnjom za levičarsku pristrasnost i nedostatak neutralnosti, u pokušaju da diskredituje javni servis i naruši poverenje u njega. Godinu dana pre predsedničkih izbora, slabljenje javnog medijskog servisa u Francuskoj deluje kao pogrešan odgovor.
U Litvaniji se LRT trenutno suočava sa velikom krizom nakon što je revizija njegove „političke neutralnosti“ i finansiranja dovela do predloga zakonskih reformi, uključujući zamrzavanje godišnjeg budžeta LRT-a u naredne tri godine i promenu posebnih pravila koja uređuju razrešenje generalnog direktora.
U Češkoj Republici novi vladin predlog zakona predviđa suštinsku promenu modela finansiranja Češke televizije (ČT) i Češkog radija (ČRo), bez odgovarajućih konsultacija, čime se otvara prostor za pravnu nesigurnost, spoljne pritiske i slabljenje uređivačke autonomije.
U Italiji je RAI opterećen kontinuiranim uticajem vlade na upravljanje, politizovanim imenovanjima i posledičnim ukidanjem emisija i odlaskom novinara. Tokom protekle godine, RAI se suočio i sa dodatnim budžetskim rezovima, kao i sa predlogom zakona koji je trenutno u razmatranju u parlamentu, a čiji je cilj reforma njegove upravljačke strukture.
Na granici Evropske unije, u Ujedinjenom Kraljevstvu, BBC je najavio najveći talas otpuštanja u poslednjih 15 godina, dok se u Bosni i Hercegovini BHRT nalazi u egzistencijalnoj finansijskoj krizi zbog nefunkcionalnog modela finansiranja i nagomilanih dugova.
Pozitivno je, međutim, ohrabrujuće videti široke javne demonstracije podrške javnim medijskim servisima u ovim zemljama, sa velikim brojem građana koji ustaju u odbranu svojih javnih servisa od pokušaja njihovog podrivanja. U Švajcarskoj su građani nedavno podržali snažan, nezavisan i kvalitetan sistem javnog emitovanja, odbacivši „SBC inicijativu“, kojom se tražilo smanjenje godišnje medijske pretplate za Švajcarsku radiodifuznu korporaciju (SBC).
Javni medijski servisi svakako moraju sprovesti značajne reforme kako bi se prilagodili novim navikama u informisanju i nosili sa političkim okruženjem koje je neprijateljski nastrojeno prema kritici. Fokus bi, međutim, trebalo da bude na jačanju profesionalne etike i transparentnosti, ulaganju u kvalitetno informisanje i uključivanje publike, istraživačke programe i pluralistički sadržaj, uz posvećenost potpunoj transparentnosti i odgovornosti prema javnosti.
To je jedini način da javni medijski servisi ostanu nezaobilazan deo kritične infrastrukture u informacionom ekosistemu kojim dominira nekoliko digitalnih monopola, koji su suodgovorni za pad novinarstva i položaja novinara.
„Jačanje uloge javnih medijskih servisa mora biti na vrhu političke agende svakog demokratskog lidera. Ono bi trebalo da zauzme važno mesto i među prioritetima svakog građanina, kao javno dobro koje pripada svima, u informacionom okruženju vođenom ekonomijom pažnje, koja daje prednost klikbejtu, propagandi i dezinformacijama“, izjavila je direktorka EFJ-a Renate Schroeder.
Povodom Svetskog dana slobode medija, EFJ ističe nezamenljivu ulogu javnih medijskih servisa kao ključne demokratske infrastrukture, kao i profesionalizam novinara koji u njima rade, u eri kojom dominiraju društvene mreže, u kojoj se dezinformacije i pogrešne informacije nekontrolisano šire, a temeljno, nezavisno novinarstvo postaje sve ređe javno dobro.
Izvor: EFJ
