Medijski konkurs u Kragujevcu: ponovo ni dinara za medije koje Kragujevčani prate

Kragujevac je na ovogodišnjem medijskom konkursu raspodelio 10,65 miliona dinara, ali su najuticajniji lokalni kritički mediji ponovo ostali bez podrške, dok su sredstva dobili mediji bez značajnijeg uticaja u lokalnoj zajednici, ali i mediji van Kragujevca, kao i tabloidi. Sagovornice NUNS-a ocenjuju da ovakva raspodela ne odražava potrebe građana, već nastavlja praksu finansijskog iscrpljivanja nezavisnih redakcija.

Grad Kragujevac objavio je rezultate medijskog konkursa za ovu godinu. Rešenjem o raspodeli sredstava raspoređeno je 10.65 miliona dinara, dok je 3.6 miliona ostalo neraspoređeno.

Konkurs za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja raspisan je 27. februara i trajao je do 30. marta. Za projekte proizvodnje medijskih sadržaja planirano je da se raspodeli 13.45 miliona dinara, dok je za organizaciju stručnih skupova izdvojeno 800 000 dinara.

Podržani projekti baviće se tama poput poljoprivrede, ekologije, ekonomije, kulture, umetnosti, istorijskim nasleđem i drugim društvenim temama. Ni ovog puta teme koje su predložili kritički mediji, Glas Šumadije, Kragujevačke novine i Pressek, nisu prepoznate kao relevantne.

U delu Rešenja koje bi trebalo da obrazloži odluku Komisije za projekte koji nisu podržani stoji samo kratak opis projekta i informacija o broju bodova i mestu koje je projekat zauzeo na rang listi. Dakle, obrazloženje komisije ne postoji.

“Naša tema nije ni bila kritička”, kaže za NUNS Jovanka Nikolić, odgovorna urednica Glasa Šumadije, “Ali i da smo napisali da hoćemo da pišemo o proizvodnji cveća isto ne bismo prošli“.

Res Publika ne učestvuje na lokalnom konkursu, ali, kako kaže glavna urednica Bojana Vlajović Savić, prate konkurse i smatraju da raspodela novca nije u skladu sa potrebama i navikama u informisanju koje imaju građani Kragujevca.

„Teme nemaju kritičkog tona i nikada ga nije bilo i kada to kažem ne mislim samo na medije koji su prorežimski. Mislim, jednostavno ovakvom praksom, koja je uspostavljena kroz dugi niz godina, i profesionalni mediji su naterani da predlažu tzv. lake teme, jer je svima jasno da je nemoguće da će nekom biti dat novac iz budžeta da izveštava o korupciji, javnim nabavkama i temama koje su zaista od javnog interesa i koje bi donele neku informativnu vrednost, tako da se poseže za tim temama iz oblasti kulture, ekologije… kao nečem što je prihvatljivo i što može biti finansirano“, navodi Vlajović Savić.

Novac je raspodeljen, kako lokalnim medijima iz Kragujevca, tako i onima iz Beograda, Niša, Vranja i Batočine, a Jovanka Nikolić kaže da to nije jedini problem.

„U danu kada smo mi čuli rezultate konkursa jedan medij (koji je podržan na konkursu, prim. aut) je poslednju objavu imao tri dana pre toga. Tu je i portal koji tabloidno izveštava, objavljuje neproverene vesti i na neki način je glasilo Srpske napredne stranke. Medije nekih izdavača nismo mogli da pronađemo u registru APR-a“, navodi Nikolić i dodaje da su u pitanju mediji koji nemaju nikakvog uticaja.

Sa tim se slaže i glavana urednica Res Publike.

„Znamo koje medije ljudi prate, to se vidi na društvenim mrežama. Glas Šumadije, Presek i Kragujevačke novine nisu prošli na konkursu ni ove ni prošle godine. Ranije su ti mediji bili u vrhu liste, a prošle godine ih je komisija koja je ocenjivala projekte ostavila ispod crte. Kasnijom analizom, bilo nam je jasno da je tu reč o kažnjavanju medija koji su izveštavali o studentskim i građanskim protestima. Nijednog drugog obrazloženja nema. Sa druge strane, novac građana namenjen informisanju dobijaju mediji koji nemaju nikakve kapacitete, ni u novinarskom smislu, niti ih građani prepoznaju. Ono što mi pouzdano znamo je da je u određenom broju tih medija i produkcija su zaposleni u javnim ustanovama i preduzećima koji su na neki način povezani sa vladajućom strankom“, objašnjava Vlajović Savić.

Jovanka Nikolić nije ni očekivala da će Glas Šumadije da dobije sredstva za realizaciju projekta.

„Ovde gradska vlast pokušava da uguši nezavisne medije baš na taj način što će finansijski da ih iscrpe. Oni se prave jako fini, daće nam izjave, odgovoriće na telefonske pozive, ali računaju da time što će finansijski da nas iscrpe, da ćemo mi da poklekenmo i da se ugasimo“, navodi Nikolić.

Ona dodaje da će Glas Šumadije i dalje učestvovati na konkursima.

„To je stav naše redakcije, zbog toga što mi smatramo da budžet grada nije budžet SNS-a. To je budžet Kragujevčana i mora da postoji pisani trag o tome kako su oni nezakonito trošili novac građana“, naglašava urednica Glasa Šumadije.

Novac za kršenje Kodeksa

Među dobitnicima sredstava je i štampano izdanje Alo-a (500 000 din) za projekat „Kragujevac za zdraviji život“, iako je to medij koji je, prema monitornigu koji sprovodi Savet za štampu, u drugoj polovini prošle godine imao najviše prekršaja Kodeksa novinara i novinarki Srbije (ukupno 1205), a tokom prthodne godine Komisija za žalbe Saveta za štampu donela je jednu odluku o prekršaju Kodeksa koja se odnosi na portal Alo.rs.

„Prošle godine su to bile Večernje novosti, a mi znamo da su Novosti, prema izveštajima Saveta za štampu, među medijima koji najviše krše Kodeks. Res Publika je pratila prethodnih godina kome Kragujevac daje novac za oglašavanje, pa smo tu videli da taj novac ide Srpskom telegrafu, Informeru i drugim šampionima neetičkog izveštavanja i mislimo da je skadalozno što se novac građana daje tim medijima“, navodi Vlajović Savić.

Ona ističe da je za Kragujevac specifično to što najveći deo novca ne odlazi kroz konkurse, već kroz direktne subvencije Radio-televiziji Kragujevac.

„Tako Srpska napredna stranka zbrinjava svoje omiljene medije u Kragujevcu, a kroz konkurse je i nezavisnim medijima davala neki novac, s obzirom na to da prvih sedam godina konkurs nije ni raspisivala. Međutim, od prošle godine je to promenjeno i sada najuticajniji mediji u Kragujevcu preko kojih se građani najčešće informišu ne dobijaju ni dinar novca tih istih građana, a koji je namenjen njihovom informisanju“, zaključuje Vlajović Savić.