Slobodni i nezavisni novinari u Srbiji rade u atmosferi straha i neizvesnosti, izjavio je u intervjuu za FoNet glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta Vojkan Kostić, ocenivši da je država generator nestabilnosti i sukoba koji su prisutni na medijskoj sceni.
„Pritisci ipak nisu na onom nivou kakvi su bili devedesetih. Mi sada nemamo takve slučajeve – kao što je ubistvo Slavka Ćuruvije, nerazjašnjena smrt Dade Vujasinović i ubistvo novinara Pantića iz Jagodine. Pritisci su danas drugačije vrste. Novinari su targetirani vrlo često, pojedini provladini mediji bez ikakvog ustezanja prikazuju na svojim televizijama praćenje slobodnih novinara po Beogradu“, rekao je Kostić u serijalu Kiosk.
On je rekao da politički pritisci dovode do toga da se medijima ne omogućava normalan rad, navodeći da je kao mlad novinar Bete uradio nekoliko intervjua sa predsednicima Srbije i Savezne Republike Jugoslavije – brojnim ministrima, nebrojenim državnim sekretarima, ali da u ovom trenutku tako nešto ne bi bilo moguće jer državne institucije ne žele komunikaciju.
„Pritom mi sebe ne doživljavamo kao opozicioni medij. Mi sebe doživljavamo kao medij koji radi u interesu javnosti i želi da bude neka vrsta pomoći vlasti da stvari radi u interesu javnosti“, kazao je Kostić.
Što se tiče ekonomskih pritisaka, Kostić je rekao da nezavisni mediji ne mogu da dobiju reklame, pretplate državnih institucija se ukidaju, a svedoči se i tome da raspodela sredstava na konkursima odlazi provladinim medijima, pa vrlo često i nevladinim organizacijama koje „de facto“ ne postoje.
Govoreći o pozivu Upravu kriminalističke policije na informativni razgovor povodom istrage u slučaju „zvučni top“, Kostić je rekao da nije bio iznenađen kada ga je dobio, ali da ga je iznenadila sumnja na delo zbog kojeg je pozvan – rušenje ustavnog poretka.
„Ja sam tamo otišao prilično miran zato što sam bio svestan da tu nema ničega. Ali nažalost u našoj zemlji, to što je neko nevin i dalje ne znači da neće trpeti posledice. Ja se nadam da ih ja neću trpeti. Bilo je onako – neprijatno zbog same te činjenice da mi se to desilo. Ja nikada ranije nisam bio u policiji ni po jednom drugom osnovu“, kazao je Kostić.
On je rekao da je policija tokom saslušanja bila korektna, da je procedura obavljena rutinski, što mu je dalo do znanja, da i oni taj poziv vide kao najobičniji politički pritisak, ističući da mu se, sa druge strane, ne sviđa nereagovanje policije u slučaju napada na novinare.
Kostić je ocenio da je odnos vlasti prema prema nezavisnim medijima obeležen stavom neprijateljstva, te da sama činjenica da ne žele da komuniciraju, daju intervjue, dolaze u emisije medija koje ne kontrolišu – govori o tome da oni nemaju nameru da te stvari liberalizuju i urede.
„Medijska scena je obeležena naporima vlasti da pod kontrolu stavi i one preostale medije koji nisu pod kontrolom. To je potpuno jasno i čini mi se da je to onaj pravac kojim će se stvari kretati i u narednom periodu do održavanja prvih sledećih izbora, koji god to izbori bili. Nemam utisak da je javnost dovoljno snažna da taj proces spreči, a čini mi se i da faktori iz međunarodne zajednice nisu zainteresovani da se umešaju na to“, kazao je Kostić.
Ipak, Kostić veruje da i dalje postoji jedna kritična masa javnosti koja želi proverenu, istinitu, potpunu i pravovremenu informacije, ocenivši da je to ono što daje poslednju snagu preostalim nezavisnim medijima da nastave na svom poslu, jer oni u krajnjoj liniji „ne znaju drugačije da rade“.
„Ja i kada bih želeo da sada preorijentišem i počnem da izveštavam kao što rade pojedini provladini mediji, ja to ne bih umeo. Nešto što mi daje nadu jeste da će u jednom trenutku pobediti ta želja javnosti da dobija istinite i potpune informacije“, rekao je Kostić.
Izvor: N1
