Od 2. avgusta u Evropskoj uniji (EU) primenjuju se nova pravila transparentnosti iz Akta o veštačkoj inteligenciji (AI Act), koja bi trebalo da omoguće publici da lakše prepozna kada komunicira sa sistemom veštačke inteligencije i kada je sadržaj generisan ili izmenjen pomoću te tehnologije. Za novinare i redakcije najvažnije su obaveze koje se odnose na označavanje dipfejk fotografija, audio i video-sadržaja, kao i određenih tekstova o pitanjima od javnog interesa.
Nova pravila u EU ne znače da svaki novinarski tekst u čijoj je pripremi korišćena veštačka inteligencija (VI) mora automatski da bude označen. Presudno je da li je sadržaj prošao suštinsku ljudsku proveru ili uredničku kontrolu i da li je fizičko ili pravno lice preuzelo uredničku odgovornost za objavljivanje. Dipfejk sadržaji, međutim, moraju biti jasno obeleženi i kada su prošli uredničku kontrolu.
Informacija o upotrebi VI mora biti jasna, lako uočljiva i dostupna publici najkasnije prilikom prvog susreta sa sadržajem.
Kodeks prakse nije zakon, ali pokazuje kako se zakon primenjuje
Da bi pružaocima i korisnicima generativnih sistema olakšala primenu novih obaveza, Evropska komisija objavila je Kodeks prakse o transparentnosti sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom. Dokument su izradili nezavisni stručnjaci u procesu u kojem su učestvovali pružaoci generativnih sistema, stručnjaci za tehnike označavanja i detekcije, organizacije civilnog društva, akademska zajednica i druga zainteresovana lica, uz podršku Kancelarije EU za veštačku inteligenciju.
Kodeks je dobrovoljan, ali obaveze iz člana 50. Akta nisu. To znači da kompanije i organizacije ne moraju da pristupe Kodeksu, ali moraju da dokažu da pravila transparentnosti ispunjavaju na drugi, podjednako odgovarajući način. Evropska komisija i Evropski odbor za veštačku inteligenciju ocenili su Kodeks kao odgovarajući praktični okvir za dokazivanje usklađenosti, pa njegovim potpisnicima donosi veću pravnu sigurnost i predvidljivost u svim državama članicama EU.
Nije svaka upotreba VI razlog za oznaku
Za tekstove postoji važan izuzetak. Tekst generisan ili izmenjen pomoću VI, objavljen radi informisanja javnosti o pitanjima od javnog interesa, ne mora da bude označen ukoliko je prošao odgovarajuću ljudsku proveru ili uredničku kontrolu i ako je fizičko ili pravno lice preuzelo uredničku odgovornost za njegovo objavljivanje.
To je posebno značajno za redakcije koje VI koriste kao pomoć pri istraživanju, obradi podataka, transkripciji, prevođenju ili jezičkom uređivanju. Sama upotreba alata u nekoj fazi rada ne stvara automatski obavezu označavanja konačnog teksta. Odlučujuće je da novinar ili urednik proveri činjenice, pouzdanost izvora, kontekst i smisao sadržaja i da redakcija za objavljeno preuzme odgovornost.
Evropska komisija, međutim, naglašava da površna kontrola nije dovoljna. Provera pravopisa, gramatike ili tehničkog izgleda teksta ne smatra se suštinskom ljudskom proverom ili uredničkom kontrolom. Urednik mora imati ovlašćenje da sadržaj odobri, izmeni ili odbije na osnovu njegove suštine, uz proveru informacija i verodostojnosti izvora.
Ovaj izuzetak odnosi se na tekst, ali ne oslobađa redakciju obaveze da označi dipfejk. Ako objavljuje fotografiju, audio ili video koji pomoću VI verno oponaša postojeću osobu, predmet, mesto, organizaciju ili događaj i može lažno delovati autentično, redakcija mora jasno da navede da je sadržaj generisan ili izmenjen. Kada je dipfejk deo očigledno umetničkog, kreativnog, satiričnog ili fikcionalnog dela, oznaka i dalje treba da postoji, ali može biti postavljena tako da ne ometa prikazivanje ili doživljaj dela.
Oznaka mora da bude vidljiva pri prvom susretu sa sadržajem
Kodeks predviđa da oznaka bude jasna, čitljiva, uočljiva i pristupačna različitim grupama publike. Kod fotografije ili videa može biti postavljena direktno na sadržaj, dok kod videa treba da bude prikazana na početku, a kod dužih formata po mogućnosti i tokom videa, naročito posle reklamnih ili drugih prekida. Kod audio-sadržaja obaveštenje treba da se čuje na početku, dok kod teksta treba da bude postavljeno iznad teksta, uz naslov ili na drugom mestu koje će čitalac videti pre nego što počne da čita.
Preporučuje se i da redakcija objasni da li je sadržaj u celini generisan ili samo izmenjen i, kada je to moguće, koji je njegov deo promenjen, na primer lice, glas ili pozadina. Evropska unija pripremila je skup besplatnih ikona za potpuno generisane i delimično izmenjene sadržaje, ali njihova upotreba nije jedini dozvoljeni način obeležavanja.
Oznaka, ipak, ne govori da li je sadržaj istinit. Ona publici saopštava njegovo poreklo i način nastanka, ali ne predstavlja potvrdu tačnosti niti dokaz da je označeni sadržaj obmanjujući.
Redakcijama su potrebna interna pravila
Kodeks preporučuje dokumentovane procedure kojima će organizacija odrediti kada se sadržaj označava, koja se oznaka koristi i šta znači, gde se postavlja, ko proverava da li je obeležavanje pravilno sprovedeno i kako se ispravlja izostavljena ili pogrešna oznaka. Pravila bi trebalo da obuhvate zaposlene i spoljne saradnike, kao i obuku, postupak za prijavljivanje propusta i odgovornost za njihovo otklanjanje.
U Srbiji još nije usvojen poseban zakon koji sveobuhvatno uređuje razvoj i upotrebu veštačke inteligencije, uključujući njenu primenu u medijima. Kodeks novinara i novinarki Srbije, međutim, zahteva da mediji VI koriste transparentno, odgovorno i srazmerno, da ostanu u celini odgovorni za objavljeni sadržaj i da javnost obaveste kada je sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na VI.
Nacionalni zakon o veštačkoj inteligenciji u Srbiji trenutno je u fazi upripreme i usklađivanja sa standardima Evropske unije. Iako član 50 Akta još nije deo domaćeg zakonodavstva za lokalnu upotrebu, očekuje se da će Srbija kroz proces harmonizacije preuzeti identična pravila o transparentnosti u narednom periodu.
Odsustvo posebnog zakona zato ne bi trebalo da bude razlog da redakcije čekaju sa uspostavljanjem pravila. Interna politika može unapred da odredi za koje poslove je upotreba VI dozvoljena, koji podaci ne smeju da se unose u spoljne alate, kako se proveravaju rezultati, kada se sadržaj označava i ko donosi konačnu odluku o objavljivanju. Redakcije mogu uvesti i viši standard transparentnosti od zakonskog minimuma.
Nezavisno udruženje novinara Srbije usvojilo je Politiku korišćenja veštačke inteligencije u NUNS-u i pripremilo model dokumenta prilagođen redakcijama. Primer politike slobodan je za preuzimanje na sajtu NUNS-a, a svaka redakcija može da ga prilagodi svojoj veličini, načinu rada, tehničkim kapacitetima i vrstama sadržaja koje proizvodi.
