EN-RTS mora da postane programski bolja. Ona mora biti jedna permanentna javna tribina na kojoj će biti moguće videti kritički odnos prema vlasti, videti dve strane priče i čuti glas građana – kaže za Danas jedan od tvoraca Zakona o radiodifuziji Rade Veljanovski.
On ocenjuje da RTS u programskom smislu napreduje, ali je daleko od onih standarda koje treba da ispuni kako bi postao javni servis. On, međutim, upozorava da ova televizija neće moći da ide dalje ukoliko se TV pretplata ne bude naplaćivala. Veljanovski podržava i uvođenje tranzicionog fonda, jer je obaveza države da pomogne transformaciju državne televizije, „naravno bez kadrovskih i programskih mešanja“ – dodaje on.
Za uvođenje pretplate ima mnogo argumenata, a analitičari tvrde da je to veoma važno u nekad komunističkim zemljama, pre svega zbog nasleđa političke manipulacije putem monopola emitera kojima dominira država. Pretplata treba da uvede nezavisnost radio-televizije od političkog raspoloženja onih koji odlučuju o dodeli sredstava iz budžeta, a finansiranje treba da postane predvidljivije, a samim tim lakše je planirati i investirati.
Brojke neumoljivo govore o tome da je državna televizija teško diše. Nakon poslednjeg rebalansa budžeta, godišnje se za njen rad izdvaja 20 miliona evra. Direktori ove kuće uporno govore o blizini bankrotstva, jer je RTS iole normalno funkcionisala 2003. kada se za nju izdvajalo 54,8 miliona evra. Prema procenama Radeta Veljanovskog za srpski javni servis koji će imati dve „kuće“ – beogradsku i novosadsku – biće neophodno bar 80 miliona evra.
Kada se novac od kojeg živi RTS uporedi sa stanjem u regionu situacija izgleda još dramatičnija. Hrvatska radio-televizija sakupi 110 miliona samo od pretplate, a ukupno prikupi do 170 miliona. U manjoj i susednoj Sloveniji javni servis ima na raspolaganju 120 miliona.
Dve zemlje imaju dobro iskustvo sa uvođenjem pretplate, a ovaj vid finansiranja brzo je zaživeo. U Hrvatskoj po novac dolaze inkasanti HRT. Uspevaju da naplate čak 97 odsto predviđenih sredstava. Pretplata sada iznosi oko devet, a određuje se izračunavanjem 1,5 odsto prosečne neto mesečne plate zaposlenih u Republici Hrvatskoj. Na HRT mogu dodatno da emituju i devet minuta reklama u jednom satu programa.
U Sloveniji je primenjeno isto rešenje kao i kod nas – pretplata se plaća uz račun za struju.
Nešto lošije iskustvo imaju BIH i Makedonija. Od prošle godine u Bosni se TV pretplata plaća uz račun za telefon i iznosi oko šest konvertibilnih maraka. Raspodela se vrši tako što 58 odsto ide entitetskim RTV, 42 odsto Javnom servisu BIH. Tek u poslednje vreme, nakon tri godine iskustva procenat naplate je počeo da raste, jer je na samom startu RTV FBIH ubirala oko 40 odsto pretplate, a RTRS, samo 22 odsto. Makedonija ukupnu sumu prihoda deli tako što MRTV dobija 67,5 odsto skupljene sume, a pet odsto ide za lokalne emitere. U samo sedam odsto vremena od jednog sata moguće je emitovanje reklame.
Većina zemalja u svetu koristi više izvora finansiranja. Najviše citirani primer je primer britanskog BBC koji se u potpunosti finansira iz pretplate. U Češkoj i Slovačkoj dve trećine sredstava dolazi od pretplate, a nešto manje od polovine ukupnih sredstava iz pretplate ubira i austrijski ORF. Kanadski CBC i australijski ABC su suprotan primer, oni se finansiraju isključivo od poreza, a Albanija dobija 65 odsto prihoda od vlade. Od reklama se u potpunosti finansira samo španska TVE kao izuzetak koji potvrđuje pravilo. Prihodima od reklamiranja se uopšte ne finansira rad javnih servisa u Ujedinjenom Kraljevstvu, Australiji i Švedskoj.
Rade Veljanovski ne može da proceni koliko će vremena biti neophodno da se finansiranje RTS od pretplate stabilizuje.
– Decenijsko iskustvo plaćanja pretplate trebalo bi da doprinese brzom zaživljavanju ove vrste finansiranja – očekuje on.
Mirjana Jevtović
