[box align=’box-left’ id=’3218′]
Svi koji žele mogu elektronskim putem da dostave komentar na Nacrte zakona, a krajem avgusta biće organizovane prve javne rasprave.
Ranije je najavljeno da će javna debata 27. avgusta biti održana u Novom Sadu, 29. avgusta u Kragujevcu i 3. septembra u Beogradu. Posle završetka javnih rasprava, zakon se upućuje Vladi Srbije koja će ga predložiti Skupštini Srbije na usvajanje.
Nacrt zakona o elektronskim medijima, kao jedan od krovnih medijskih zakona, uređuje organizaciju i rad Regulatornog tela za elektronske medije, definiše uslove i postupak za izdavanje dozvola i druga pitanja od značaja za oblast elektronskih medija, dok nacrt zakona o javnim servisima reguliše budući rad Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine.
Nacrt zakona o elektronskim medijima predviđa transformaciju Republičke radiodifuzne agencije u Regulatorno telo za elektronske medije i detaljno definiše ulogu, nadležnosti i organizaciju tog tela.
Taj zakon, između ostalog, predviđa i dugo najavljivano povlačenje države iz medija, budući da dozvolu za emitovanje ne može dobiti pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija, AP Vojvodina ili lokalna samouprava, osim kada je reč o javnim medijskim servisima.
Izuzetak su državni univerziteti koji mogu da budu osnivač neprofitnih medija koji za cilj imaju obuku studenata u vezi s delatnošću medija.
Vlasnici dozvole za emitovanje, takođe, ne mogu biti političke organizacije, pravna lica za koja nije moguće utvrditi vlasničku strukturu osnivačkog kapitala, kao ni lice koje ne ispunjava tehničke i organizacione uslove za proizvodnju medijske usluge.
Veliki prostor u zakonu poklonjen je zaštiti medijskog pluralizma, pa se tako jasno definišu mere protiv koncentracije medijskog uticaja, kao što je zabrana da pružalac medijske usluge na teritoriji čitave republike ima udeo u kapitalu drugog republičkog ili pokrajinskog emitera.
Jedan član zakona posvećen je i lokalnim elektronskim medijima čiji su osnivač lokalne samouprave, a koji još nisu privatizovani. Takvi mediji će poslovanje morati da do privatizacije urede u skladu sa odredbama zakona koji uređuje pružanje usluga javnog medijskog servisa, ali ne preciziraju se detalji njihovog finansiranja niti rokovi u kojima moraju biti privatizovani.
Inače, dozvole za emitovanje koje trenutno imaju elektronski mediji važiće do okončanja perioda na koji su izdate.
Kada je reč o programskim sadržajima, zakon predviđa da pružalac medijske usluge ima najmanje 25 odsto sopstvene premijerne produkcije, a mediji namenjeni nacionalnim manjinama dužni su da imaju najmanje 50 odsto sopstvenih sadržaja.
Zakon precizno definiše pitanja sponzorstva i oglašavanja, kao i obavezu zaštite ljudskog dostojanstva i osoba sa invaliditetom u programima, a takođe zabranjuje i govor mržnje.
Predlagač predviđa i novčane kazne za niz privrednih i drugih prestupa koji su u koliziji sa ovim zakonom, i tako se emiterima bez dozvole preti kaznom od dva do tri miliona dinara ili zatvorskom kaznom do dve godine, a za govor mržnje takođe preti kazna do dva miliona dinara.
Nacrtom zakona o javnim servisima su, osim što se definiše delokrug njihovog rada i upravljačka struktura, definisani i detalji u vezi sa finansiranjem tih medijskih ustanova.
Javni servisi se, kako je predviđeno nacrtom zakona, finansiraju iz budžeta Srbije, obavljanjem osnovne delatnosti pružanja usluga javnog medijskog servisa, obavljanjem komercijalne delatnosti i iz odgovarajućih fondova međunarodnih organizacija.
Sredstva iz budžeta se javnim servisima dodeljuju trojako, na osnovu godišnjih ugovora, u mesečnim ratama, ali i za namenske programske sadržaje, kao i za finansiranje prenosa i emitovanja programa.
Prema zakonu, javni servisi će biti obavezni da imaju odvojeno računovodstvo za delatnost pružanja usluga javnog servisa i komercijalne delatnosti.
U slučaju trajne nesposobnosti plaćanja ili prezaduženosti ustanove javnog medijskog servisa za njene obaveze solidarno odgovara država.
Obezbeđenje sredstava iz budžeta Srbije ne sme, međutim, kako se navodi u zakonu, uticati na nezavisnost ustanove javnog medijskog servisa.
Vlada Srbije i Vlada Vojvodine biće, kako se navodi u nacrtu, obavezne da sporazumno obezbede sredstva za obnovu objekata Radio televizije Vojvodine razrušenih u bombardovanju 1999. godine ili obezbede drugi odgovarajući objekat.
U završnim odredbama zakona se predelaže da on bude usvojen po hitnom postupku, a kada je reč o sredstvima za njegovo sprovođenje, autori zakona konstatuju da u ovom trenutku nije moguće proceniti iznos sredstava koja će iz budžeta biti izdvojena za potrebe javnih servisa.
