Novinari su krivi za sve

Pođimo redom. Eto, pre neki dan srpski ministar pravde se veoma naljutio na državnu televiziju. Povod – izveštavanje o postojanju korupcije u našim zatvorima, a vezano za slučaj bivšeg prvog čoveka RTS-a Dragoljuba Milanovića, koji služi svoju zatvorsku kaznu, ako je verovati pričama, uz dosta privilegovan položaj. Nije tačno, kaže Zoran Stojković, mediji su to izvukli iz konteksta, a baš zbog takvog iz-veštavanja, Milanović je bio upravo u potpuno drugačijem, tačnije, podređenom položaju.
Na red dolazi i sledeće. Krivci – zna se ko. Naime, Skupština Srbije trebalo bi uskoro da razmatra pravilnik o oblačenju, pa tako u ovaj hram srpske politike neće baš svako moći da uđe, posebno bez kravate. Jedan od povoda, kako je objasnio sekretar Skupštine Marko Danilović je taj što su mu se „smučili goli stomaci, mini suknje i dekoltei“, moda koju su u Skupštinu donele, ni manje, ni više, nego pripadnice lepšeg pola koje su – novinari.
„Virusom“ takve mode, kaže Danilović, „zarazile“ su se i službenice u skupštinskom zdanju, što nije lepo, jer tako samo dodatno odvlače pažnju prezaposlenih poslanika, koji se „ubiše“, što gledajući u silne zakone na papiru, što u dekoltee novinarki. Ali, lako bismo to resili. Hajde da bar jedan mesec mi novinari i vi poslanici zamenimo koverte sa platama. Što veća plata – to duža suknja. Pa, ko voli…
A što se afera tiče, pa naravno da su za to krivi novinari. Jer, izgleda da jedino oni nastradaju u tim pričama, pošto se ne sećam da je ijedna afera u poslednjih par godina dobila zadovoljavajući epilog. Ako se neko priseti da se desilo drugačije, javite mi. Još ću ispasti neobaveštena…