ENIako smo među poslednjima u regionu usvojili akt koji se u svetu smatra demokratskom legitimacijom jednog društva, njegova primena ni posle dva meseca takoreći nije ni počela.
Jedini pomak je izbor Rodoljuba Šabića, svojevremeno ministra za državnu upravu, za poverenika za slobodan pristup informacijama. Međutim, kako smo saznali, Šabić nema još ni kancelariju, ni telefon, ni predviđenu službu.
Po tom zakonu, utvrđeno je da su informacije od javnog značaja one kojima raspolažu organi javne vlasti, nastale u radu ili u vezi s radom tih organa i odnose se na sve ono za šta javnost ima opravdan interes da zna. Reč je o državnim organima, organima teritorijalne i lokalne samouprave i onima koji vrše javna ovlašćenja.
Opravdan interes javnosti da zna, navodi zakon, postoji uvek kad se radi o podacima koji se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine. Kad je reč o drugim informacijama, opravdan interes javnosti da ih zna postoji ukoliko organ vlasti ne dokaže suprotno. Zakon je predvideo proceduru postupanje onih koji informacije traže, ali i organa koji takve podatke poseduje, pa i situacije kad se informacije zainteresovanima uskrate bilo što ih nemaju, bilo što nisu voljni da ih pruže. U spornim slučajevima, upućuje se žalba povereniku, koji kao nezavistan i samostalan organ u konkretnim slučajevima prati kako se zakon sprovodi, utvrđuje činjenično stanje, da li organi vlasti ispunjavaju svoje obaveze ili ne. U obavljanju ovih poslova povereniku pomaže zamenik i odgovarajuća stručna služba. O radu službe poverenik donosi odgovarajući akt, ali je po zakonu dužan i da „bez odlaganja“ donese priručnik, odnosno upustvo za deletvorno ostvarivanje prava predviđenih Zakonom o slobodnom pristupu informacijama.
Kako sada stvari stoje, poverenik koga je krajem decembra izabrala Narodna skupština nema još ni kancelariju, ni telefon, ni predviđenu službu. U Ministarstvu kulture i medija koje inače obavlja nadzor nad sprovođenjem pomenutog zakona posavetovali su nas da potrebne informacije zatražimo od gospodina Šabića koji je „najverovatnije“ u skupštini Srbije. Na adresu republičkog parlamenta, tačnije u prostorijama koje koriste poslanici Socijaldemokratske partije kojoj pripada i Šabić, saznajemo da poverenik još nema svoju kancelariju, a da u međuvremenu njegove stranačke kolege prikupljaju poštu dok se on ne vrati sa puta. Sam gospodin Šabić juče se nije javljao na telefon.
Kako, međutim, stvari stoje na lokalnom nivou? Nepoznanica je pored ostalih i da li su organi vlasti (dakle, državni organi, organi teritorijalne autonomije, lokalne samouprave i oni kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja) imenovali ovlašćena lica koja bi primala zahteve zainteresovanih za informacije koje pokriva ovaj zakon, obezbeđivala uvid u dokumente ili obaveštavala stranku da se takav zahtev odbija. Organi vlasti je trebalo (po roku iz Zakona) taj posao da završe do 13. decembra, a u slučajevima da ne utvrde ko je u tim sredinama ovlačćeno lice, po zakonu je nadležan rukovodilac, odnosno starešina organa vlasti.
Preciznijih podataka o stanju na terenu nemeju još ni nevladine organizacije koje su se u predhodnom periodu naročiuto angažvale da se zakon donese. Strahujući da bi posle predhodnih peripetija, primena zakona moglo ostati mrtvo slovo, šest NVO je formiralo koaliciju. Namera Centra za unapređivanje pravnih studija, Beogradskog centra za ljudska prava, Jukoma, „Transparetnosti Srbija“, Građanskih inicijativa, Centra za antiratnu akciju i Fonda za otvoreno društvo kao koordinatora jeste da prate kako se i da li se pomenuti zakon sprovodi. Za razliku od državnih institucija, koje su obavezne da prate primenu zakona, pomenute organizacije obavljaju nadzor samoinicijativno.
Saša Gajin iz CUPS-a potvrđuje da bi za dan-dva trebalo da se štampa priručnik koji bi pomogao građanima da olakša put do informacija koje poseduju organi vlasti. Preko lokalne mreže pomenute NVO planiraju i organizovanje edukativnih kurseva, odnosno obuku na terenu za implementaciju zakona. Prvi nalazi kako se ostvaruje ovo i za nas novo zakonsko pravo biće poznati krajem februara ili početkom marta.
Marta Petrić
