ENPre par godina istim povodom pisao sam privatno gđi Adanji-Polak, ne želeći da je javno kritikujem, i skrenuo joj pažnju da bi trebalo da ima više poštovanja i takta sa sagovornicima, a pre svega da ih ne prekida. Pretpostavljam da je to dobronamerno upozorenje nadmeno ignorisala u stilu „šta tamo neki mene da uči novinarstvu“.
Gđa Adanja-Polak retko dozvoljava da sagovornik završi ma i jednu rečenicu odgovora na pitanje. Usred rečenice prekida sagovornika kako bi mu bilo postavila drugo, dodatno pitanje, ponekad sasvim suprotno prethodnom. Takav manir je krajnje nekorektan prema sagovorniku, tim pre što su sagovornici ponekad naši eminentni naučnici i stručnjaci koji sigurno materiju o kojoj se razgovara daleko bolje poznaju od novinarke sa kojom razgovaraju. Takav stil ostavlja i veoma neprijatan utisak na gledaoce, tačnije, izaziva nerviranje.
Mislim da je novinarski stil gđe Mire Adanje-Polak loša imitacija manira poznatih novinara na Zapadu – a gđa Adanja-Polak veoma dobro poznaje zapadno novinarstvo koje sebe postavlja u ulogu neustrašivog, nezavisnog i odlučnog borca za prava i interese građana. Razlika je u tome što ti novinari na Zapadu, što možemo da vidimo na programima američkih TV stanica, čine to daleko suptilnije, elegantnije i sa najvećim poštovanjem prema sagovorniku, a pri tom ne prekidaju sagovornike. Verujem da se sagovornik u emisijama gđe Adanje- Polak sve vreme oseća kao optuženik na optuženičkoj klupi. Kad bih ja bio na mestu sagovornika, ja bih gđi Adanji-Polak bez oklevanja rekao: „Molim vas, nemojte me prekidati, dozvolite mi da bar završim rečenicu“. Ako bi to pomoglo.
Taj manir gđe Adanje-Polak je velika šteta i za njen prestiž jer je ona, po mom iskrenom uverenju, naša Orijana Falači, sa jedinom razlikom što čuvena italijanska novinarka ima prefinjeni stil, sa puno poštovanja prema sagovorniku i nikada nije agresivna. Mislim da gđa Adanja-Polak jednostavno treba da ćuti dok sagovornik ne odgovori, pa tek onda da postavlja dodatna pitanja.
Uveren sam da ovo zapažanje nije samo moje, već i velikog broja gledalaca emisija gđe Adanje-Polak. A ako gđa Adanja- Polak i njen urednik misle da je ovo samo jedno ekscentrično mišljenje nekog ko se ne razume u novinarstvo, predlažem da se napravi mala anketa i gledaocima postavi pitanje: „Da li odobravate način vođenja razgovora u emisijama novinarke Mire Adanje-Polak?“
Smatram da je nedozvoljeno da sam novinar, bez provere kod gledalaca/čitalaca, misli da je njegova privatna stvar kako će se odnositi prema sagovornicima u emisijama ili novinskim napisima.
Čedomir Cvetković, Beograd
