Prethodno je Poverenik po žalbi tražioca informacija doneo rešenje kojim je Gradskom zavodu naložio da tražiocu informacija da te informacije. Gradski zavod nije postupio po rešenju u ostavljenom roku, već je samo neformalno obavestio tražioca informacija da neće dobiti tražene podatke, jer je Zavod, o čemu je navodno obavestio Poverenika, podneo protiv Poverenikovog rešenja tužbu Upravnom sudu, zbog čega će morati da se čeka na odluku suda.
Nije istina da je Zavod o podnošenju tužbe obavestio Poverenika. Ali, bitnije je to da je tužba Zavoda zapravo samo akt odugovlačenja izvršenja obaveze, jer će izvesno biti odbačena kao nedopuštena. Zavod nije stranka u postupku već prvostepeni organ i kao takav ne može protiv drugostepenog organa podnositi tužbe. Kao prvostepeni organ jedino, u zakonu predviđenom roku, može podneti inicijativu Republičkom javnom tužiocu da on, ako oceni da postoje zakonom predviđeni razlozi podnese tužbu, što Zavod nije učinio. Rešenje Poverenika je obavezujuće, konačno i izvršno (čak ni dopuštena, tužba sama po sebi ne odlaže izvršenje) i odlaganje izvršenja je moguće samo na osnovu posebne odluke suda.
U svakoj situaciji ovakvo postupanje od strane Gradskog zavoda za veštačenje bilo bi neshvatljivo. U konkretnoj situaciji, nezavisno od toga da li je razlog nepoznavanje prava ili nešto gore, budući da su i u sudskim postupcima i u javnosti iznete sumnje u stručnost i formalne kvalifikacije veštaka potkrepljene i kopijom diplome u kojoj su i naziv Univerziteta koji ju je izdao i imena dekana fakulteta i rektora Univerziteta netačni, pogotovo. U takvim okolnostima uskraćivanje informacija ne samo da pojačava interes javnosti, već je i indikativno na način koji zahteva i pažnju i preduzimanje mera od strane Ministarstva pravde i drugih nadležnih organa.
