[box align=’box-right’ id=’12953′]
Njihove veze opstaju kada sve ostale pucaju. O tome kako su radio-amateri pomogli rušenje “nevidljivog” aviona 1999, kako je osvajao pusta ostrva i oborio rekorde u broju uspostavljenih veza za “24 sata” govori Srećko Morić (67), najbolji radio-amater u Srbiji i jedan od najboljih u svetu.
Morić je za radio-amaterstvo počeo da se zanima u šestom razredu osnovne škole i tada su ga uputili u klub radio-amatera. Ubrzo postaje njihov član, a godinama kasnije postaje predsednik nekoliko klubova, a potom i saveza. Uspostavio je na hiljade veza, o čemu svedoče i QSL kartice koje su mu poslale kolege s kojima je uspostavio vezu. Bio je na brojnim takmičenjima, a onda je krenuo u ekspedicije koje predstavljaju sam vrh radio-amaterstva.
– Moja najvažnija ekspedicija je bila 2002. godine na ostrvu Bejker jer niko u istoriji radio-amaterstva nije bio na tom ostrvu u Tihom okeanu. Godinu dana smo se pripremali za to, a nama trojici iz Srbije su se priključile kolege iz Amerike, Rusije, Makedonije, Slovenije i Litvanije. Nas dvanaestorica smo sedam dana i noći putovali brodom do tog ostrva. Iskrcali smo se 27. aprila i narednih devet dana održavali vezu.
Kada smo se uključili, počela je prava ludnica jer je većina radio-amatera želela da uspostavi vezu s nama. Tako smo oborili rekord jer smo uspostavili 95.127 veza – priseća se Morić.
Put je bio naporan, a sa broda su malim čamcem morali na ostrvo da prevoze burad s naftom, šatore i tehniku. Sve to je imalo jedan cilj, uspostaviti vezu na mestu na kome radio-stanica nikada nije bila. Međutim, ovo nije samo hobi, i to je Morić sa svojim kolegama pokazao tri godine pre puta na Bejker. Tokom NATO agresije srpska vojska je slušala njihovu komunikaciju i tako uspela da obori nekoliko letelica.
– Štos je bio u tome da smo mi jedni drugima dojavljivali šta se dešava, a to je slušala naša glavna stanica u Beogradu i ponavljala kako bi svi čuli, jer je imala jaku vezu. Tu vezu su prisluškivali naša vojska i policija, koje tada nisu mogle da emituju signal jer bi ih agresor otkrio i bombardovao. Mi radio-amateri smo bili rasuti po čitavoj zemlji i nije bilo isplativo, ali ni moguće, da oni gađaju sve naše stanice, kojih je bilo na hiljade – priča Morić.
Kako kaže to je bio pravi elektronski rat u etru koji je naša strana dobila. Poslednja situaciju u kojoj su radio-amateri pokazali snagu svoje komunikacije bile su poplave u maju 2014. godine.
– Kad god su neke apokaliptične situacije, kada se prekidaju telefonske veze, internet, staje pošta, medijima je teško da izveštavaju, mi smo tad najjači. U stanju smo da uz pomoć štapa i kanapa uspostavimo jake i stabilne veze između dva radio-amatera i tako komuniciramo i rešimo problem – objašnjava Morić.
U Srbiji trenutno postoji oko 5.000 aktivnih radio-amatera, a njihov ukupni broj je duplo veći. Oni se okupljaju na takmičenjima, imaju prijatelje širom sveta, a kada je potrebno, postaju desna ruku zadužena za komunikaciju u kriznim situacija.
