Presedana što se tiče, jedan od novinara koji je pratio, kako se verovalo, početak suđenja kaže: Falanga! Šta misli, pitaće neko ko nije video uznemirujuće snimke. Ako bismo 29. novembra, iz pijeteta prema partizanima, upotrebili pogodnu sintagmu, najbolji je stih “Deset na jednog u mrkloj noći…”. Premda u Timočkoj nije bilo samo deset na jednog. I nije bila noć, ali činjenica da je nekoliko stotina naoštrenih pobornika Srpske napredne stranke, ojačanih funkcionerima i policijom, stajalo naspram četvoro mladih građanskih aktivista najavljuje – sumrak.
[box align=’box-center’ id=’13468′]
Suđenje NIN-u po ministrovoj tužbi – zbog teksta “Nebojša Stefanović, glavni fantom iz Savamale”, najavljenog sa odgovarajućom ilustracijom na naslovnoj strani – pretvorio se u demonstracije. Ali ne protivnika vlasti koji zahtevaju da se slučaj Savamala razreši, već pristalica vlasti. Uz, kako svedoče očevici, a ponešto su zabeležile i kamere, nimalo miroljubive poruke manjini da ne pribegava nasilju! I cepanje njihovog transparenta “Stop teroru vlasti”. Što po meri organizatora i policije nije nasilnički akt!
Presedana je bilo i u sudnici jer je ciglo na jednom ročištu suđenje okončano, a presuda stiže za 30 dana. Ukoliko sudije ostanu pri najavi, biće to rekord, bar kad je reč o suđenjima po aktuelnim zakonima, višestruki; u zakazivanju, brzini postupka i presudi. Kako bi i inače valjalo, a i zakon nalaže, jer su javne obmane, kao i odbrane sa pozicija moći, podjednako štetne i opasne. I po ljude i po društvo, bez obzira na to ko potpisuje tužbu. No, kod nas se, ne samo sada, ekspresno završe sporovi kad su na meti medija “ugled” i “čast” političara, a oni u suprotnom smeru traju godinama.
A, da ne zaboravimo, istraga ubistva novinara je višedecenijska, bez realnih izgleda da se pravda dostigne i kad suđenje počne!
Najgori deo je nastavak prakse da se novinarima sudi pre nego što se okonča istraga o temi, u ovom slučaju fantomskom rušenju u Savamali. (Koje policija nije sprečila uprkos pozivima građana, što ministra dovodi u direktnu relaciju sa odgovornošću, bez obzira na to da li je znao ili ne za rušenje.)
Falange što se tiče, valja reći da je slično viđeno i dan ranije na nastavku procesa za rehabilitaciju ratnog premijera Srbije Milana Nedića, ali sa ujednačenim snagama; s jedne strane antifašisti, sa druge njihovi protivnici, pristalice Nedićeve nevinosti. Ali od svih njih su najubedljivije političke falange koje zavode red u parlamentu po istom principu kao cepači transparenta u Timočkoj, sa gnevom pravednika i upozorenja manjini – nikako nasilje! Prema većini, što je samo po sebi presedan bez presedana.
Nastavak može biti samo jačanje – falangi svake fele.
