[box align=’box-center’ id=’13542′]
Od 2006. godine do danas, u svetu je ubijeno ili poginulo prilikom izveštavanja najmanje 780 profesionalnih novinara. Samo ove godine stradalo je 57 profesionalnih novinara, devet građanskih novinara i osam saradnika medija, i to najviše u Siriji i Avganistanu.
„Pakao“ za novinare, prema izveštaju Reportera, ove godine su Sirija, gde je stradalo 19 novinara, Avganistan (10), Meksiko (9), Irak (7) i Jemen (5).
Stradalih je ove godine za 27 manje nego prošle, kada je život izgubio 101 profesionalni, građanski novinar ili saradnik medija, navodi se u izveštaju RSF-a.
Izveštači napuštaju rizična područja
Razlog tome nije globalni napredak u slobodi medija, već to što sve više izveštača napušta rizična područja: ne samo Siriju, Irak i Libiju već i Jemen, Avganistan, Bangladeš i Burundi, zemlje koje su postale „crne rupe informacija gde se krivična dela ne kažnjavaju“.
Drugi razlog za smanjenje broja stradalih jeste i to što se novinari autocenzurišu i tamo gde nema rata, ali gde se iz raznih razloga guši slobodno novinarstvo, proizvoljno se zatvaraju mediji i sprovodi cenzura.
Takav je primer Meksika, koji je, prema podacima RSF-a, „najsmrtonosnija“ zemlja za profesionalne novinare koji su žrtve kriminalnih kartela, ali i policije i državnih službenika među kojima je raširena korupcija.
„Uprkos svojoj hrabrosti, novinari u zemljama poput Meksika ili Južnog Sudana nemaju drugog izbora do da se samocenzurišu kako bi izbegli da budu ubijeni“, navodi se u izveštaju.
<!—->
Ubijeni su u čak tri četvrtine slučajeva bili direktne mete napadača, kao, na primer, u Avganistanu, gde je svih desetoro stradalo baš zbog svoje profesije. Čak sedmoro njih izgubilo je život u samoubilačkom napadu na minibus TV Tolo, za koji su odgovornost preuzeli talibani.
„Sve je više nasilja nad novinarima sa predumišljajem. Jasno je da se novinari targetiraju i ubijaju baš zato što su novinari. Ova alarmantna situacija odražava očigledni neuspeh međunarodnih inicijativa za zaštitu novinara i predstavlja smrtnu kaznu nezavisnom izveštavanju u područjima gde se na sve moguće načine sprovode cenzura i propaganda, naročito od strane fundamentalista na Bliskom istoku“, navodi generalni sekretar RSF-a Kristof Deloar.
Inače, ove godine su Reporteri u svom izveštaju objedinili i profesionalne i građanske novinare i saradnike medija, koji su se dosad računali zasebno.
„Građanski novinari i saradnici medija imaju sve važniju ulogu u proizvodnji vesti i informacija, posebno u zemljama sa opresivnim režimima i zemljama u ratu, gde je otežan rad profesionalnih novinara“, dodaje se u izveštaju.
Među ubijenima i pet novinarki
Anabel Flores Salazar, 32-godišnja novinarka iz Meksika, koja je istraživala organizovani kriminal za jedne novine iz savezne države Verakruz, kidnapovana je u februaru. Njeno polugolo telo, sa vezanim rukama i plastičnom kesom preko glave, pronađeno je dan kasnije, pored puta.
U Somaliji je u junu upucana 24-godišnja Salad Osman Sagal, novinarka Radio Mogadiša, i to na univerzitetu na kome je studirala. Niko nije preuzeo odgovornost za njenu smrt, ali se pretpostavlja da je to učinila islamska pobunjenička vojska Al-Shabaab koja je, kako se navodi, ubila mnogo novinara u toj afričkoj zemlji.
U bombaškom napadu na minibus privatne TV Tolo iz Avganistana, među sedmoro poginulih, tri su bile žene. Ovu televiziju, kao i drugu najveću avganistansku televiziju 1 TV, talibani smatraju svojim „vojnim metama“.
<!—->
