Prema informacijma Ministarstva privrede, Leoni je u 2016. sa državom potpisao dva ugovora o podsticajama. Prvi, iz avgusta 2016, za otvaranje pogona u Doljevcu i Prokuplju je podrazumevao subvencionisanje Leonija u iznosu od 5 i po miliona evra u zamenu za investiranje i zapošljavanje hiljadu radnika.
Drugi je potpisan u oktobru iste godine i podrazumevao je otvaranje pogona u Nišu i zapošljavanje 2200 radnika u periodu od tri godine. Prema tom ugovoru građani Srbije finansirali su Leoni sa 6 i po miliona evra.
Detalji o najnovijem poduhvatu i pogonu u Kraljevu i tome koliko će ovoga puta ta fabrika koštati poreske obveznike Srbije nisu poznati jer te podatke nije moguće pronaći u delu sajta ministarstva gde se nalaze svi potpisani ugovori o podsticajama od 2015. godine do danas.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, broj nezaposlenih građana u Kraljevu 2003. godine dostizao je i 17 i po hiljada. Sledeće dve godine takođe je bio iznad 14 hiljada, da bi u 2007. bio na relativno niskom nivou za prosek u dvehiljaditim – 13.200. Dakle, može se zaključiti da je velikih osilacija u broju nezaposlenih bilo i pre 2008, kao i da je broj nezaposlenih bio i veći od 14 hiljada. Takođe, situacija se menja i nakon 2011. godine te je broj nezaposlenih prema zvaničnim podacima u Kraljevu na kraju prošle godine bio blizu 11 hiljada.
Iako se u tekstu kaže da Republika i Grad nisu bili škrti prema turskim i nemačkim investitorima, građani nisu dobili punu informaciju. Naime, prema ugovoru koju je Taj grupa iz Turske potpisala sa Ministarstvom privrede, poreski obveznici Srbije investiraće u tu fabriku 16 i po miliona evra.
Turski investitor bi za taj novac trebalo da otvori fabriku i zaposli u periodu od pet godina 2 i po hiljade ljudi.
U izveštaju koji je organizacija Transparentnost Srbija objavila prošle godine navodi se da podaci o subvencijama nisu transparentni.
”Ostala je sporna svrsishodnost celog sistema subvencionisanja otvaranja novih radnih mesta, odnosno investicionih ulaganja. Pored ekonomske opravdanosti, za šta do sada ni pristalice ni protivnici subvencija nisu predstavili sveobuhvatnu i detaljnu analizu, postavlja se pitanje političke (zlo)upotrebe subvencija zarad pridobijanja birača u sredinama u koje se dovode investitori i eventualnih dodatnih (nevidljivih) uslova koji se postavljaju investitorima”, kaže se u tom izveštaju.
