Obradović: Nisam niti ću biti deo pregovaračkog tima opozicije

„Ne radi se o pregovaračkom, već o ekspertskom timu, čiji bi zadatak bio da sačini određene predloge o rešavanju spornih pitanja, kakva su REM ili javni servisi, i to bi onda opozicija eventualno koristila u dijalogu s vlašću. Učešće u takvom timu je jedino na šta mogu da pristanem“, naveo je Obradović.

„Niti želim niti mogu da prihvatim da učestvujem u bilo kakvim pregovorima sa vlašću“, izričit je nekadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 

Priznaje ipak da je „možda bilo potrebno“ da se o ovome lično izjasni odmah nakon što je glumac Branislav Lečić pročitao njegovo ime na subotnjem protestu, ali dodaje da ima utisak da je Dragan Đilas sve razjasnio svojim tvitom još u subotu. 

„Ljudi čija su imena pomenuta večeras na protestu nisu pregovarački tim. To su stručni ljudi koje ćemo uz još mnoge pojedince i predstavnike različitih udruženja predložiti za ekspertske timove, jer nisu ni ’naši’ ni ’njihovi’. Oni su svoji“, napisao je na Tviteru Đilas, jedan od lidera Saveza za Srbiju i predsednik novoformirane Stranke slobode i pravde (SSP).

Glumac Branislav Lečić je, prema pisanju medija, okupljenim građanima na subotnjem mitingu „1 od 5 miliona“ u Beogradu predstavio „tim stručnjaka, vanstranačkih ličnosti, koji su spremni da sa vlastima pregovaraju o tri ključne teme na kojima se zasnivaju Vučićeve poluge vlasti, a to su zloupotreba medija, Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i izbornog procesa“.

Pregovarački tim bi, kako je objavljeno, pored Obradovića, činili profesori Fakulteta političkih nauka (FPN) Čedomir Čupić, Snježana Milivojević i Dušan Vučićević, Jovanka Matić iz Instituta za društvena istraživanja, politikolog Boban Stojanović, reditelj Srđan Dragojević (koji je juče na Tviteru zatražio od opozicije da ga izuzmu iz tog tima „da bi željeni razgovori išli kao po loju“) i Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).

Lečić je čak naveo da će „NUNS i Asocijacija nezavisnih i elektronskih medija (ANEM) učestvovati u dijalogu“.

Ipak, nakon ovih reči izostale su značajnije reakcije novinara i udruženja, ili makar objašnjenja. Činilo se da nikom nije posebno sporna ideja o tome da novinari budu deo pregovaračkog tima sa vlastima. Ili su, u boljoj varijanti, svi videli Đilasov tvit u kojem je on „sve razjasnio“, pa bi sve posle toga bilo izlišno. 

Među retkima iz novinarske branše koji su se javno uznemirili na samo pominjanje novinara u istoj rečenici s pojmovima „opozicija“ i „dijalog s vlašću“, bio je Zoran Sekulić, direktor i glavni i odgovorni urednik agencije FoNet. 

U svojoj jučerašnjoj objavi na društvenim mrežama Sekulić ne samo da podseća na to gde novinarima nikako nije mesto, već i one koji eventualno i dalje imaju nedoumica oko toga, pogotovu u pogledu dijaloga s vlašću, podseća na to kako se novinarima već jednom obila o glavu ideja o tome da pregovaraju s istom tom vlašću.

„Novinari i mediji nemaju šta da traže u dijalogu vlasti i opozicije, ni kao posrednici. Imali su svoj pokušaj dijaloga s vlastima koji je očekivano propao. Ukoliko hoće da se izbore za profesiju, neka prvo svoje organizacije i međusobne odnose dovedu u red. Ako nije kasno“, napisao je direktor i glavni i odgovorni urednik FoNeta. 

Propali dijalog, na koji referiše Sekulić, započet je prošlog leta između Tima za dijalog, koji su činili predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, i Koordinacionog tela Vlade Srbije za saradnju s medijima. Nakon što vlast do kraja proše godine nije ispunila ama baš nijedan od 13 zahteva udruženja, deo udruženja koja čine Medijsku koaliciju suspendovao je u januaru ove godine učešće u daljem zavaravanju da taj razgovor može da dovede do ikakvih rezultata.

Bivši predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović, koji je bio deo Tima za dijalog, kaže za Cenzolovku da je taj dijalog iniciran „sa željom da se pokuša izmeniti katastrofalna medijska situacija“. 

„Ali i pored ogromnog truda i brojnih frustracija, nismo ništa uspeli da uradimo. A nalazili smo se između dve vatre – između, sa jedne strane, vlasti i, sa druge, onih kolega koji su nam s pravom spočitavali to što pregovaramo sa onima koji su izvor svih problema. Ipak, lično sam mirne savesti jer je zadatak udruženja da na sve moguće načine pokušaju da se izbore za svoje ciljeve“, kaže Sejdinović.

Novinarka Tamara Skrozza bila je među onima koji su kritikovali i samu nameru novinarskih udruženja da sednu za isto sto sa predstavnicima vlasti, pogotovo ako za tim stolom sedi i Vučićeva medijska savetnica Suzana Vasiljević – zbog takve odluke NUNS-a, svog matičnog udruženja, naposletku je napustila njegov izvršni odbor.

Ona i danas čvrsto stoji na poziciji da novinarska udruženja ni na koji način ne bi trebalo da učestvuju u bilo kakvim pregovorima s vlašću. 

„To, prosto, nije posao niti uloga novinarskih udruženja“, kaže Skrozza u izjavi za Cenzolovku.

Sejdinović se takođe protivi učešću udruženja u bilo kakvim pregovorima vlasti i opozicije i to zato što se „više puta pokazalo da pregovori sa ovom vlašću ne daju nikakve rezultate“. Drugi razlog, navodi Sejdinović, jeste potreba da se, iz profesionalnih razloga, zadrži distanca i prema onim političkim strankama koje se načelno zalažu za iste vrednosti kao i udruženja.

„Siguran sam da i ovi pregovori neće dati rezultata jer ova vlast vlada zloupotrebom medija i institucija. Kada bi se mediji barem malo oslobodili i stvorili prostor za javni dijalog, vlast bi se srušila kao kula od karata“, navodi sagovornik Cenzolovke.

Sejdinović ističe da bez većeg pritiska međunarodne zajednice ovdašnja vlast „neće izmeniti ništa u svojoj stravičnoj praksi uništavanja institucija i medijskih sloboda, a taj pritisak očigledno ne postoji i neće postojati bar još neko vreme“.

Za Skrozzu je, međutim, i dalje sporno to što su na protestu u subotu pročitana imena predstavljena kao deo pregovaračkog tima i što je najavljeno učešće dva udruženja u priželjkivanom dijalogu s vlašću.

„Ako se pak radi o davanju ekspertiza i neki pojedinac smatra da njegovo ili njeno učešće u ekspertskom timu može da bude svrsishodno, u redu. Ipak, i dalje bih volela da znam kakva bi u svemu tome bila uloga udruženja“, kaže Tamara Skrozza.

I bivši predsednik NDNV pravi razliku između pojedinaca i udruženja i ističe da nema ništa protiv toga da pojedine kolege učestvuju u pregovorima s vlašću „jer to je njihovo apsolutno pravo“. „Isto tako smatram da opozicione stranke mogu da koriste našu ekspertizu, odnosno naše preporuke i zahteve koje smo javno iznosili. Bilo bi, takođe, dobro da same stranke imaju neki program za medije“, ističe Sejdinović.

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić danas nije bio dostupan za komentar.

Tagovi

Povezani tekstovi