ENGostujući u serijalu Kvaka 23, Ćosić je odbacio optužbe da N1 vodi politićku kampanju i objasno da se ova televizija „bori za svoj program i da je njen, ali i interes javnosti, da se vidi u celoj zemlji“.
„Televizija N1 ima fundamentalni interes da se vidi što više, naročito u grupaciji operatora koje kontroliše država, jer se u ovom trenutku tamo ne vidimo“, ukazao je Ćosić u razgovoru sa novinarkom Danicom Vučenić.
On je napomenuo da nema „mandat da govori o poslovnim odnosima njegove i drugih kompanija“, ali mu ponuda Telekoma da emituje N1 besplatno u svim kablovskim mrežama, dok traju pregovori dve kompanije, „deluje privremeno, dok je interes N1 da se svuda vidi trajno“.
U interesu televizije N1 je da se napravi ozbiljan dogovor koji će garantovati njenu prisutnost, što je i smisao akcije „Da se vidi N1“, u kojoj se traži podrška gledalaca za vidljivost kod svih provajdera, objasnio je Ćosić.
Ne želeći da ulazi u „rat saopštenjima“ dve kompanije, niti u sadržinu ponuda ili razloge „prekida pregovora“, on je samo kratko rekao da ponuda Junajted Grupe da se N1 emituje po ceni od 0.40 evra po korisniku „nije trik“.
Prema njegovim rečima, javna ponuda svuda u poslovnom svetu smatra se validnom, kao što i sama država ima često javne pozive koje oglašava u medijima.
Ćosić objašnjava da grupa investitora N1, Evropska banka za obnovu i razvoj, KKR, BC Partners i Blekstoun, prave distinkciju između N1 i drugih komercijalnih kanala unutar Grupe.
Kako je precizirao, smatraju da je vidljivost te televizije u javnom interesu i da je to razlog za separatnu ponudu koja važi samo za N1 i da nema ni jednog razloga da Telekom na tu ponudu ne odgovori.
Ćosić je decidran u tvrdnji da Telekom „nikada u istoriji nije u kablu imao N1, niti je želeo da je ima“, već da su N1 imali kablovski operatori, uključujući i Poštu net, koju je Telekom akvizirao.
„Pošta net nas je, kada je istekao ugovor, samo isključila, bez želje da produži ugovor“, podsetio je Ćosić, kojem sve što čuje od Telekoma deluje neiskreno i nema osećaj da država, koja je većinski vlasnik Telekoma, želi da reši problem.
On ne misli da su novinari N1 kolaterlana šteta „kablovskog rata“, niti da im je prepušteno da se u javnosti bore za poslovne interese menadžmenta, koji je nevidljiv.
„Nas ne bi bilo da nemamo podršku tog menadžmenta, jer ovakva televizija bez jasne podrške za uređivačku politiku koju vodi ne bi mogla da opstane“, naglasio je Ćosić.
Napominjući da se „novinari ne bore za poslovne interese, već se bore za svoju televiziju i svoj program“, on je konstatovao da su poslovni interesi Junajted Grupe i profesionalni interesi „upravo srazmerni“.
Obostrana je i korist i želja da se N1 vidi što više, ali emitovanje N1 „mora da se plati“, poručio je Ćosić i napomenuo da „čak i SBB unutar Grupe plaća N1 da se emituje u njihovoj mreži“.
Upitan da li su za menadžment važniji N1, kao informativna televizija, ili sportski i zabavni kanali koji su isključivo komercijalni, on „pretpostavlja da se pravi razlika“.
Ponavlja, međutim, da N1 ima snažnu podršku za uređivačku politiku i da ima veoma jak urednički tim koji se nalazi u Luksemburgu, „a koji je nedavno pojačan dvojicom profesionalaca koji su došli iz BBC i Skaj njuza“.
Naša kompanija je istovremeno i finansijski stabilna, redovno isplaćuje plate i doprinose novinarima, rekao je Ćosić, ističući da se i na tome takođe meri stepen podrške N1.
„Ovo što radimo je zaista bitka za N1, a ne za kompaniju, ma kako to nekom izgledalo“, naglasio je Ćosić i podsetio da je ova televizija od samog početka „N1 imala neprijateljski doček i da pet godina radi pod ekstremnim pritiscima“.
Prema njegovom uverenju, protiv te televizije vodi se specijalni rat, u koji ne ubraja samo letke, Tviter i taboide, već mnogo sofisticaranije metode od onih koje se jasno vide“.
„Jasno je da smo u neprijateljskom okruženju i mi u njihovim očima postajemo politički protivnici, a ne medij“, rekao je Ćosić, koji smatra da premijerka, koja se uključila u spor Telekoma i Junajted Grupe „radi ono što predsednik države misli i želi“.
Kako je protumačio, „on je javno povučen iz ove priče, ali samo javno, mislim da je ključ on i da je to čovek bez čije prećutne ili glasne saglasnosti ovakve stvari ne bi mogle da se dešavaju“.
Predsednik i njegov tim „vuku konce iz jednog centra“, ukazao je Ćosić, koji nema dileme da postoji grupa „privilegovanih medija koje država kontroliše i koji spadaju u prvu liniju i oni koji su treći i četvrti ešalon sa instrukcijama kako da se ponašaju“.
On misli i da u zemlji „postoji centar koji na dnevnoj osnovi odlučuje o sudbinama pojedinaca i o tome ko će osvanuti u tabloidima, bez obzira na istinu ili laž“.
„Nažalost, u sve to su uključene i druge državne institucije. Iznosim mišljenje, ne tvrdim, ali mislim da se mnogi podaci odlivaju, ne samo iz policije i tužilaštva, već jedan deo posla obavlja i BIA.
Kada sagledate širu sliku, sve sve upućuje na to da se BIA bavi Tviterom“, rekao je Ćosić.
Premijerkine tvrdnje da N1 deluje kao politička stranka, da vodi političku kampanju i optužbe da proizvodi lažne vesti, a potom izjave da podržava i da je na strani N1, on je označio kao „cinizam epskih razmera“.
„A zašto, ako je na strani N1, ne želi da gostuje na N1“, upitao je Ćosić i ocenio da premijeri tako „pokazuju koju stanicu podržavaju, a koju ne“.
Prema njegovom stavu, optužbe poput onih Ane Brnabić „ne bi izgovorio premijer ni jedne demokratske evropske zemlje“.
Ćosić je mišljenja da je televizija N1 ipak uspela malo da probudi i međunarodne organizacije i institucije, uključujući i Evropsku komisiju i da skrene pažnju na to što se dešava. Poziva se, pri tome, i na godišnji izveštaj Evropske komisije u kome se, kao ključni problemi, navode pritisci na pravosuđe i na medije.
Ćosić aktuelne napade na njegovu televiziju vidi kao „vrh ledenog brega, kulminaciju u kojoj je sve postalo vidljivije nego što je bilo“.
Nema, ipak, osećaj da vlast „želi da uništi N1, jer je to i nemoguće“, ali ima osećaj da je „ovde reč o pokušaju da se redefiniše uređivačka politika, da se N1 smekša i izbaci iz koloseka“. Ukazuje da se to radi „na najprljavije načine, koji za cilj imaju uznemiravanje novinara, unošenje nemira u kontekstu njihove i budućnosti njihovih porodica“.
„To je jedan ceo niz akcija koje dolaze iz različitih izvora sa ciljem da se promeni uređivačka politika, odnosno da se iz uređivačke politike izbaci ključni faktor koji N1 definiše kao kritički medij“, predočio je Ćosić. Pored toga što se novinari i urednici N1 proglašavaju izdajnicima, a N1 antivladinim medijem, on je ukazao i na zloupotrebe komentara publike na Fejsbuku, kada su tabloidi jedan od njih pripisali toj televiziji, tvrdnjom da „poziva na ubistvo predsednika“. Istovremeno, iako N1 pravi nenamerne greške, ali se trudi da taj prostor za greške suzi, Ćosić ističe da „niko nikada nije tužio N1 zbog neistina ili neobjektivnosti“.
On tvrdi i da investitora N1 „maltretiraju“, uprkos činjenici što predsednik države ekonomsku filozofiju bazira na stranim investicijama. Kako je ilustrovao Ćosić, za ovih pet godina koliko N1 postoji, nije bilo sastanka između predstavnika investitora i Vlade, a da „tema nije bila N1“.
Prema njegovim rečima, „iz premijerkinog kabineta su zvali potpredsednike naše kompanije da se žale na N1, kako bi uticali na program“.
To se ne radi, konstatovao je Ćosić i naglasio da Grupa neće da se meša u uređivačku politiku televizije na čijem je čelu. Uprkos tome što vlast bojkotuje ceo jedan medijski spektar, Ćosić je ocenio „da ni N1, ni drugi mediji za to ne snose odgovornost“ i dodao da nikada nije prestao da poziva predstavnike vlasti da gostuju.
Objašnjava da ne pristaje na kvalifikacije da je program N1 jednostran zbog toga što predstavnici odbijaju da gostuju na toj televiziji. Rad Vlade i državnih institucija novinari N1 pokušavaju da sagledaju postavljajući pitanja na konferencijama za medije i kroz dnevne informativne emisije, zaključio je Ćosić.
