U izveštaju se ukazuje na značaj informacija, prava na informacije, slobode izražavanja, borbe protiv dezinformacija i širenja lažnih vesti u uslovima globalne pandemije, kao i na to kako spoljnopolitička pristrasnost u izveštavanju u Srbiji proizlazi iz nedostatka slobode medija u zemlji.
Takvo izveštavanje može negativno da deluje na stavove javnog mnjenja o članstvu u EU a sve to je direktno povezano sa odlikama medijskog pejzaža u Srbiji, navodi se u izveštaju „Pad slobode medija i pristrasno izveštavanje o stranim akterma u Srbiji“.
Ukazuje se da je medijsko vlasništvo i dalje nedovoljno transparentno i da je proces privatizacije medija nedovršen, da su mnogi mediji zavisni od finansiranja države jer su nedovoljno ekonomski održivi.
„Ti faktori omogućavaju srpskoj vladi da neformalno upravlja i utiče na sadržaj i ton onoga što se objavljuje, što vodi (samo)cenzuri i pristrasnom izveštavanju“, ističe se u izveštaju.
Dalje se navodi da su pretnje, pritisci i nasilje prema nezavisnom novinarstvu, fenomen nekažnjivosti i zluopotreba poreske kontrole dodatno nepovoljni za novinarstvo u Srbiji i doprinose manjku medijskih sloboda u zemlji.
