Nakon što je u junu 2017. godine objavila tekst na sajtu Cenzolovke o upadu grupe ekstremnih desničara na jednu tribinu u Nišu, novinarka Marija Vučić dobila je putem Fejsbuku, direktno u inboks, ozbiljnu pretnju da će „ići pod mač veoma brzo“, što je pokrenulo i druge imenovane i neimenovane da je vređaju i prete joj na društvenim mrežama
<!—->
NUNS: Kako ste se osećali dok ste čitali pretnje i napade na društvenim mrežama?
MARIJA VUČIĆ: Ono što me je uplašilo je to što ja na svom Fejsbuk profilu nisam imala nikakve informacije o tome da sam novinarka, da radim za Cenzolovku, profil mi je bio zaključan za javnost. Neko je morao da se „pomuči“ da bi taj profil povezao sa novinarkom koja potpisuje tekst, tim pre što na profilu nisam imala vidljivu fotografiju koja mi jasno prikazuje lice, niti je moje lice poznato široj javnosti, s obzirom da sam onlajn novinar. Poruka je glasila „Kamenjarko, ići ćeš pod mač ubrzo“, a na profilnoj slici ta anonimna osoba imala je fotografiju Miroljuba Petrovića. Osećala sam se zabrinuto, naravno, jer ako je neko uložio izvesno vreme da utvrdi da sam to ja, a bio je dovoljno isprovociran tekstom da bi mi uputio poruku, onda sam pomislila da možda mogu da očekujem i neke gore napade. Prijava je odmah, sa dokazima, prosleđena Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Od tada do danas ja više nemam nikakve informacije o tom slučaju. Mimo toga, bilo je napada i pretnji i dok sam, pre Cenzolovke, radila za Južne vesti. Jedna od pretnji svima nama u redakciji bilo je da „novinare Južnih vesti treba zapaliti“. Slučaj je stigao do Višeg suda u Nišu koji je presudio da to nije pretnja, već je čovek samo „izneo mišljenje“ o uređivačkoj politici.
NUNS: Kako ovi onlajn napadi, uvrede i pretnje utiču na vaš privatni život? Da li se nešto promenilo i da li brinete, i kako reaguje vaša porodica?
MARIJA VUČIĆ: Ako govorimo o pretnji iz 2017. godine, nije to bio tako veliki napad da bi se u mom životu išta promenilo. Ipak, nije bilo prijatno narednih dana, što zbog neprestanih poruka podrške – koje su meni bile značajne, ali me je sve to iscrpljivalo, zato što ne volim da ja kao novinar postanem tema – što zbog drugih komentara čitalaca nakon što je to o pretnji izašlo u javnost – jedni su davali podršku, drugi su nastavili da vređaju, pa i da prete. Sećam se i da je moja majka bila dosta uplašena tada i nagovarala me da promenim posao. Ja jesam bila zabrinuta, malo sam se osvrtala kad idem ulicom, bila sam opreznija nego inače.
Mimo ovoga, suočavam se, kao i druge moje kolege, sa čestim uvredama na društvenim mrežama, i to od dana kad sam počela da se bavim novinarstvom 2014. godine. Od toga da smo glupi, do toga da smo strani plaćenici. Zato komentare uglavnom i ne čitam, izbegavam to da radim, upravo da mi ne bi bez ikakve potrebe izazivali loše osećaje. Ko zna koliko sam uvreda i pretnji propustila.
NUNS: Kako onlajn napadi utiču na vaš profesionalan zivot? Da li se nešto promenilo?
MARIJA VUČIĆ: U tom smislu se ništa nije promenilo, kada vidim neke uvrede i provokacije na društvenim mrežama nakon nekog teksta, nekad samo zakolutam očima, nekad mi je smešno. Nikad nisam ni pomislila da se ne bavim nekom temom od javnog interesa samo zato što znam da će to nekog da isprovocira i da izazove da vređa ili preti.
NUNS: Da li se osećate kao da imate podršku kolega i koleginica? Da li su pretnje koje ste primili preko interneta ozbiljno shvaćene u vašem kolektivu i šire?
MARIJA VUČIĆ: Apsolutno, nisam očekivala da ću dobiti toliku podršku sa svih strana od svojih kolega, imajući na umu da se nekima, poput recimo Nedima Sejdinovića, svakodnevno šalju mnogo gore i opasnije pretnje. U odnosu na kampanju koja se vodi protiv njega, i još nekih, ovo što se meni desilo je izolovan slučaj, ali je i on dobio veliku pažnju.
NUNS: Da li se osećate da imate zaštitu/podršku državnih organa?
MARIJA VUČIĆ: Ne. Više od tri godine od ovog slučaja ja nemam nikakve informacije o njemu. Kada sam to prijavila Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, obavestili su me da će tražiti međunarodnu pravnu pomoć za rešavanje tog slučaja, tj. da će se obratiti partnerskim službama u SAD da bi dobili podatke o IP adresama profila sa kog mi je stigla pretnja. Nakon toga me niko iz tužilaštva nije kontaktirao, nisam nikada pozvana da dam neku izjavu, niti sam obaveštena šta se sa slučajem desilo.
NUNS: Kada bi ste se suočili sa osobama koje su vam poslale pretnje, šta bi im poručili?
MARIJA VUČIĆ: Ništa. Nema razgovora sa takvim ljudima.
