Ovu vest objavio je „Blic“ čija je novinarka Ivana Mastilović Jasnić dosledno pratila ceo slučaj i time značajno doprinela da se široka javnost upozna sa nedelima ovog lokalnog moćnika. Milutin Jeličić Jutka je zbog toga tužio ovu novinarku koja je prva pisala o seksualnom uznemiravanju Marije Lukić.
Neposredno nakon objavljivanja informacije o zatvorskoj kazni, na tviteru se pojavila gnusna kletva upućena maloletnom detetu Ivane Jasnić Momčilović.
Postoji i ovakvo zlo među nama, budite oprezni!
Pomenuti sadržaj je odmah naišao na osudu tviter zajednice, koja je izvestila adminstratore o nedopustivom sadržaju na ovoj društvenoj mreži. Zanimljivo je da vlasnik/vlasnica tog anonimnog tviter naloga prati devet naloga. (snimak ekrana u prilogu)
Jedan od njih je tviter nalog Ivane Jasnić Momčilović, koja se sada našla na neposrednom udaru. Dva naloga pripadaju Brankici Stanković i Stevanu Dojčinoviću, koji su interesantni zbog njihovog istraživačkog rada i zbog kog su nebrojeno puta bili na meti sličnih pretnji. Preostala dva naloga pripadaju novinarkama Žaklini Tatalović i Tanji Vojtehovskoj, koje su u poslednje vreme izložene različitoj vrsti komentara na društvenim mrežama.
Da li na osnovu ovakve analize imamo osnova da očekujemo da Tužilaštvo sa povećanom pažnjom nadzire i analizira postove koje dolaze sa ovakvih naloga? Iako sam svestan da je u pitanju tanka linija između cenzure i slobode izražavanja, činjenica je da bi promptna reakcija nadležnih organa bio najbolji lek za ovakve opasne ispade.
Ne zato što je u pitanju dete koleginice i kolege sa kojima sam radio u nekadašnjem B92, već zato što agresivni i preteći komentari u kojima se pominju nečija deca predstavljaju crvenu liniju koja se ne sme prelaziti.
Nigde i nikada.
I sam sam bio žrtva sličnih situacija. Bio sam pod policijskom zaštitom 24-7 dana više od šest godina. Takođe sam pomalo učestvovao i u zaštiti koleginice Brankice Stanković jer je to bilo potrebno i onima koji su nju štitili.
Ne želim nikome da bude pod takvom zaštitom. Samo hoću da posvedočim da koliko god da ste čvrsti kao stena u svojim stavovima, koliko god da ste hrabri, ovakvi „incidenti“ znaju da menjaju živote i to često bespovratno. Ne moram da ulazim u kožu drugih, jer i sam i danas vodim računa gde izlazim, sa kim razgovaram i na koji način, kako reagujem na zajapurenog, ostrašćenog prolaznika koji se unosi u lice preteći…
Listajući spisak prijavljenih slučajeva Tužilaštvu, vidim niz proganjanja i pretnji koje se ponavljaju. U slučaju dvojice kolega koji su izraženo izloženi, pretnje i uznemiravanja su često na onoj granici koju zakon ne obuhvata na najjasniji način, ali je potpuno jasno da je pretnja u pitanju. U tim slučajevima, reč je takođe ili o poznatom nasilniku ili o nekome koga je lako otkriti.
I bez obzira što nekome može da izgleda da se ništa neće dogoditi, mislim da će broj slučajeva nekažnjenih samo da raste. I konsekvence će da se šire i to tako što će se razarati profesionalni i lični životi žrtava, tako što će se širiti koncentrični krugovi samocenzure, tako što će se smanjivati broj onih koji će profesionalno raditi svoj posao u javnom interesu.
Novinarke su posebno izložene, ne samo zbog toga što su ranjivije, već i zbog toga što postoji šira lepeza mogućnosti pretnji, diskreditacija, ponižavanja, a manji su otpori javnosti, manja je solidarnost.
Zbog svega je neophodno preispitati na koje sve načine se u svetu bore za bolju zaštitu novinarki i novinara, javno izabranih ličnosti, kulturnih radnika koji su sve češće i obimnije izloženi pretnjama i proganjanjima, govoru mržnje… I da sve zaštitne i preventive mere primenimo i kod nas, a zakonske okvire preciziramo tako da inkriminacije obuhvate sve pojave nasilja i pretnje koje su najčešće predigra za klasične oblike nasilja, ali i nasilja kroz proganjanje koje se slabije prepoznaje.
Sve ovo je važno i za novu Vladu, nove ministre, ali i za medijsku zajednicu da se izbori za bolje i efikasnije modele zaštite.
