Kao preteča svih naknadnih usavršavanja elektronskih medija, televizija je i dalje neosporno važno sredstvo informacija o životu na planeti, onom iz prošlosti, sadašnjosti i sa pogledom u budućnost.
Ove godine koja je protekla u znaku pandemije, uloga televizije potvrdila je važnost svoje uloge da informiše i, još važnije, da neguje poverenje među gledaocima širom Evrope kada je reč o verodostojnosti informacija.
Rezolucijom 1996. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 21. novembar Danom televizije. Tog dana u sedištu UN održan je prvi Svetski televizijski forum na kojem su medijske ličnosti govorile o porastu uticaja televizije na moderno društvo i potrebi veće međusobne saradnje.
Iako napisan pre gotovo tri decenije, ideje i namere iz ovog proglasa aktuelne su i danas. Poštovanjem načela saradnje u pogledu informisanja i razmena informacija, ovaj medij danas utiče na svakodnevnicu i saznanja svakog od nas, gotovo u istom trenutku, gde god da se nalazimo.
„Pozivaju se sve države članice da obrate pažnju na Svetski dan televizije tako što će učestvovati u globalnoj razmeni programa, sa akcentom na, između ostalog, tema poput mira, sigurnosti, društvenog i privrednog razvoja i poboljšanja kulturne razmene“, piše između ostalog u pomenutoj preporuci.
Od svog nastanka televizija olakšava društvenu i kulturnu komunikaciju i podstiče saradnju i partnerstvo u svetu. Njena važna društvena uloga došla je do izražaja i ove godine koja je svuda u svetu protekla u znaku pandemije izazvane kovidom-19, uprkos danas brojnim mogućnostima različitog načina informisanja.
Televizija je i ovog puta odgovorila zadatku, verodostojnost i poverenje u informacije koje je davala građanima u vezi sa pandemijom stavljaju je na najvišu lestvicu poverenja.
Još malo pa stotka
Televizija postoji već 95 godina. Za dan rođenja televizije simbolično se uzima 25. april, 1925. godine kad je Britanac Berd u Londonu preneo sliku lutke iz potkrovlja u radnju u prizemlju, gde je bio montiran prijemnik.
Tokom svoje gotovo vekovne istorije i uprkos brojnim transformacijama koje je prošla na svom razvojnom putu, televizija je održala status najuticajinijeg masovnog medija.
Prvi analogni televizijski program visoke rezolucije započeo je 1936. u Velikoj Britaniji. Dolazak daljinskih upravljača 1980. posebno je uticao i obradovao sve ljubitelje „magične kutije“, koji su do tada morali da ustanu da bi promenili kanal, a sa ovom napravom dobili mogućnost da stvaraju sopstvenu – civilizaciju unutar svog doma.
Iako je nekada televizija imala mnogo neposredniji odnos sa gledaocima, oduvek su upravo Olimpijske igre, Svetska prvenstva u fudbalu i drugi globalni, svetski, događaji beležili najveće glednosti i najveću popularnost.
Kao najrašireniji medij, najveća odgovornost televizije svakodnevno, 365 dana u godine je u verodostojnosti informacija čime ona na poseban način, pogotovu u današnje vreme, preuzima na sebe ulogu čuvara i zaštitnika od širenja neproverenih informacija, lažnih vesti i govora mržnje.
|
Da li uopšte neko još uvek gleda televiziju?
Čak 84 odsto građana Evrope gleda televiziju svake nedelje. U proseku 3 sata i 32 minuta dnevno. Od toga, 90 odsto je sadržaj proizveden uživo. Tokom pandemije izazvane kovidom-19 Javni medijski servisi su obrazovali, zabavljali i informisali građane. Informativni televizijski kanali bili su glavni i najpouzdaniji izvor informacija posle brifinga predstavnika vlada. Evropljani i dalje gledaju televiziju i najviše poverenja imaju u vesti koje one emituju. Proslavimo zajedno Svetski dan Televizije! |
