„Najveći broj onih s kojima sam razgovarao nisu želeli da pričaju o tome svesni posledica jer pitanje izveštavanja i okupljanja ekipa na aerodromu „Nikola Tesla“ bi otvorilo mnogo krupnije dileme od onih o profesionalnoj etici, a one se tiču toga da je neko Omeru Mehiću zaista naredio da po svaku cenu sleti na aerodrom Nikola Tesla zbog slikanja“, kaže novinar Vukašin Obradović.
Tako je opstala svojevrsna zavera ćutanja koja ne služi na čast ni novinarima ni redakcijama, zaključuje nekadašnji predsednik NUNS-a.
A novinar Dušan Mašić objašnjava da je postojala inicijativa da novinarska udruženja formiraju sud časti i pozovu glavne urednike da pod profesionalnom zakletvom objasne šta se te večeri dešavalo i ko je i gde imao ekipu na terenu.
„Ne u želji da tražimo krivca već da se na neki način pokaže kako se koja redakcija ponašala te noći, da bi drugi novinari i mlađe kolege naučili nešto drugo. Da se to desilo, sigurno je da danas ne bismo imali medije kakve kakve imamo, a meni je i danas žao što takva vrsta inicijative nije uspela“, rekao je Mašić.
Pozvali smo i novinarku Ljiljanu Smajlović koja je te 2015. bila na čelu UNS-a, ali danas, kako nam je objasnila, nije imala vremana. Trebalo bi, kaže, da se priseti svih okolnosti, jer ne želi da priča napamet.
I dok je na njivi u blizini aerodroma Nikola Tesla tužilaštvo stavilo tačku – niko nije odgovoran za pad helikoptera i istraga neće biti pokrenuta, pitamo se da li je prekasno i da se elisa profesionalnog novinarstva u vezi s tim slučajem ponovo pokrene.
