ENSvojevremeni registar javnih glasila je ukinut, po važećem Zakonu o javnom informisanju takva obaveza ne postoji i to jeste jedan od većih problema. Pokušaćemo da budućim zakonom o medijskoj koncentraciji uvedemo obavezu takvog evidentiranja – kaže Dragan Janjić, pomoćnik ministra kulture za medije, i dodaje da bi podatke o broju novina eventualno mogli imati poreski organi.
Registar javnih glasila po prethodnom zakonu o javnom informisanju, iz Miloševićevog vremena, bio je obavezan i vodio se u Ministarstvu za informisanje. Ali kako je taj zakon propisivao drakonske kazne za medije i novinare, tvorci postojećeg kao da su sa prljavom vodom iz korita izbacili i dete. Još u pripremi neki od autora smatrali su da bi obavezni registar glasila ugrožavao medijske slobode, pa je takvo evidentiranje izostalo. Da je to problem pokazalo se veoma brzo, tako da je 2005. godine, kada je zakon o javnom informisanju trebalo dopuniti, postojao i zvaničan predlog da se registar ponovo uvede. Iz nepoznatih razloga takav predlog je tokom skupštinskog zasedanja povukao tadašnji ministar kulture Dragan Kojadinović.
Pored toga što se ne zna broj medija, često se ne zna ni ko su njihovi pravi vlasnici, a samim tim nije poznato nisu li neki već postali monopolisti na tržištu. Odgovore na pitanja ko su medijske gazde i koliki deo informativnog prostora kontrolišu mogao bi da obezbedi i budući zakon o medijskoj koncentraciji. Da se nacrt takvog zakona priprema u Ministarstvu kulture potvrdio je nedavno i Dragan Janjić. Pravilo da zakoni važe od stupanja na snagu, dakle za ubuduće a zatečeno stanje ne diraju moglo bi bar delimično da se promeni. Reč je o antimonopolskom propisu i Janjić naglašava „da ne znači da će zakon priznati postojeće stanje”, odnosno da će imovinu stečenu do donošenja zakona vlasnici glasila moći i da zadrže u punom obimu. Ukoliko se pokaže da neki od vlasnika imaju više od zakonskog maksimuma, oduzimanja ili konfiskacije imovine neće biti, ali će viška morati da se odreknu, najverovatnije da ga prodaju.
M. Petrić
