ENBeograd – Koliko god neverovatno zvučalo, srpskim političarima nije strano da ponekad zasuku rukave, zaborave na prestiž i titule i priskoče u pomoć nekome u nevolji.Najnovijim primerom ministra bez portfelja u Vladi Srbije Dragana Đilasa, koji nije časio časa i bez razmišljanja uskočio u ledenu vodu ne bi li spasao novinara pirotskog radija Nenada Paunovića, dokazano je da je u Srbiji čak i to moguće. Opet, ma koliko bilo reči hvale za „junake“ iz sveta politike koji pomognu u nevolji, uglavnom se nađe i poneki skeptik, te „priča“ ne može da prođe bez nagađanja o bilo kakvoj koristi „spasitelja“, jer „ko je toliko lud da uskoči u zaleđenu vodu, da krv, ili dreši kesu bez razloga“. Još ako to zabeleži kamera i mediji prenesu bar jednom u udarnom terminu, sumnjičavi ili, pak, politički protivnici imaju „nepobitne argumente“ da spekulišu kako je „spektakularno spasavanje ništa drugo nego deo još spektakularnije predizborne kampanje“.
Koliko je moguće da „političaru spasiocu“, u trenutku kada se lomi hoće li priskočiti u pomoć, sine ideja o mogućim političkim poenima, pokušao je da nam objasni psiholog Žarko Trebješanin.
– Teško bi bilo pouzdano kazati šta sve čoveku u takvim okolnostima prođe kroz glavu. Otežavajuća okolnost je što je u toku predizborna kampanja, a mi smo isuviše navikli da na stvari gledamo sa dozom skepse. U svakom slučaju, treba pohvaliti takav gest, ma iz kojih motiva on bio. Dakle, to je pozitivan primer koji bi trebalo da posluži ostalim političarima i treba ostaviti po strani nagađanja da li je neko učinio dobro delo radi kampanje, narcisoidnosti ili nekog trećeg razloga – kazao nam je Trebješanin. On je dodao da je sumnja u iskrenost nečijih poteza manja ili veća u zavisnosti od same ličnosti i njenih ranijih dela.
– Čini se da je Đilas istinski želeo da pomogne, jer je i nekim prethodnim potezima pokazao svoju humanost. Ipak, i političari imaju dušu – zaključio je Trebješanin.
Da je potez srpskog ministra potpuno očekivan, ponosno nam je kazao i njegov stranački kolega Srđan Milivojević.
– Đilas je izuzetno hrabar, nesebičan i požrtvovan čovek koji to dokazuje iz dana u dan. Nisam nimalo iznenađen što je bez razmišljanja skočio u vodu i pomogao čoveku, jer ga se sećam po nastupima iz ‘91. i ‘92. godine kada je, posle čuvenog 9. marta, veoma hrabro i energično diskutovao sa Slobodanom Miloševićem. Đilas je asocijacija za principijelnog čoveka koji radi u tišini, ne pravi od svojih dobrih dela reklamu i promociju – opisao je svog partijskog kolegu Milivojević. Govoreći o „zlim jezicima“ koji u Đilasovom podvigu pronalaze predizbornu pozadinu, Milivojević tvrdi da nikome iz stranke „na pamet nije pala mogućnost izvlačenja dodatnih poena“.
Novinar pirotskog radija Nenad Paunović čiji je automobil sleteo u reku, zadobivši, srećom, samo lakše povrede, u razgovoru za naš list imao je samo reči hvale za svoje spasioce.
– Ministra Đilasa sam doživeo kao jednog potpuno normalnog čoveka koji je imao potrebu da pomogne drugom. On je prvenstveno pokazao da vredi kao čovek. Da to nije učinio iz nekakvog interesa pokazuje i to što je zvao i posle nesreće da vidi kako sam i da li mi treba bilo kakva pomoć. Da su njegov motiv bili politički poeni, teško da bi se setio da pozove – kazao nam je Paunović.
Jelena Velinović
