ENDa li je reagovanje glumice preterano?
Mirjana Karanović za „Blic“ kaže: „Zašto sam to uradila? Pa tako je moralo. Ponovo bih uradila isto. Smatram to normalnim i odbranom dostojanstva. Pretpostavljam da je propust u organizaciji, ali je reč o nedopustivom ponašanju fotoreportera.
Svaki čovek treba da zna gde je granica. Trpela sam 40 minuta zvuk škljocanja fotoaparata, što strašno smeta, ali kad je škljocanje postalo glasnije od glumaca, prekinula sam predstavu. Svugde je poznato pravilo da je fotografisanje dozvoljeno u prvih nekoliko minuta. Doživela sam to kao nasilje. I branila ono što je do mene. Nema se tu šta više reći sem da smo i u trula komunistička vremena imali i poštovali neke kodekse, a danas u ime neke demokratije izgubili mir i lepo ponašanje.“
Željko Jovanović, pozorišni kritičar, kaže da je Mira Karanović reagovala u skladu sa Mirom Karanović, po onome što ona jeste i što se o njoj zna. „Škljocanje fotoaparata bilo je toliko napadno da je ugrozilo predstavu. Svoj deo odgovornosti snosi, naravno, i pozorište koje nije posle par minuta izvelo fotoreportere.“
Gorčin Stojanović smatra da to nije gest Mirjane Karanović: „To je gest osobe koja pokušava da zaštiti svoju profesiju. To nije gest nego vapaj. Vapaj protiv torture medijskog terora. Stvar koju je često radio Danilo – Bata Stojković i za mnogo manje narušavanje umetničkog čina nego što je četrdesetominutno škljocanje koje u datom trenutku kulminira. Nigde u svetu nije dozvoljeno fotografisanje predstave osim od strane ovlašćenih fotografa. To što naša pozorišta izlaze u susret reporterskom fotografisanju treba shvatiti kao gest dobre volje a ne prostor za zloupotrebu i manipulaciju.“
Jovan Ćirilov u svom viđenju izričito napominje: „Apsolutno podržavam postupak Mirjane Karanović i publiku koja je aplaudirala. Gest za čestitanje. Fotoreporteri uvek kažu da će biti tihi, da se neće čuti pa posle bude drugačije. Nigde u svetu oni nisu prisutni duže od par minuta na početku predstave. U konkretnom slučaju dele krivicu sa onima koji su ih pustili da budu tu.“
U svojoj izjavi za „Blic“ jedan od prisutnih fotoreportera Zoran Lončarević („Puls“) kaže: „Pozvani smo unutra da radimo svoj posao. Niko nam nije predočio nekakva ograničenja. Na premijerama se uglavnom slika od pet do 15 minuta i, kad to vreme istakne, neko dođe po nas i izvede nas iz sale. To je svuda, i na koncertima, i u pozorištu, i na većini drugih manifestacija. Pošto nas tih prvih 40 minuta niko nije izveo, mi smo ostali i čekali kako se to fotografski kaže, akciju na sceni. Niko od nas nije znao da će ona da pokaže grudi. I kad se to desilo, normalno je da to slikamo. Mi smo samo radili svoj posao, kao što je Mirjana Karanović radila svoj. Pa ako joj smeta škljocanje, onda neka na vreme upozori upravu pozorišta, a ne da nas kao poslednje klošare izbacuje. Osećao sam se bedno dok sam i to uz aplauz publike izlazio iz sale. One iste publike koja bi sutradan kupila novine možda samo zbog slike obnažene glumice.“
Tatjana Nježić
