Beograd – Otkako je Ministarstvo kulture donelo odluku da sufinansira Sandžačke novine, koje su nedavno ponovo počele da izlaze posle pauze od tri godine, u javnosti su se pojavili komentari da je taj medij tokom devedesetih godina bio glasilo Stranke demokratske akcije Sandžaka i da je i danas pod njihovom kontrolom.
Esad Džudžević, predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog veća, koje je osnivač novopokrenutih Sandžačkih novina, objašnjava da taj nedeljnik nije glasilo SDA, „jer ove novine u svojoj dugoj tradiciji nisu bile pod uticajem nijedne stranke“.
– Navodi u medijima da su Sandžačke novine glasilo SDA jesu politizacija elementarnog prava nacionalnih saveta da Ministarstvu kulture predlože štampane medije koje bi ovo ministarstvo sufinansiralo. To je primena osnovnog prava u skladu sa Evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima, gde se Srbija obavezala da finansira najmanje jedno glasilo koje izlazi na nekom od manjinskih jezika – ističe Džudžević i dodaje da je tako osnovan časopis Bošnjačka reč, tromesečnik o kulturi. Prema njegovim rečima, Bošnjačko nacionalno veće utvrdilo je da taj časopis nije dovoljan za informisanje građana Sandžaka, „pa smo se odlučili da ponovo oformimo Sandžačke novine, manji regionalni nedeljni list, koji je imao sjajnu tradiciju od 1932. godine“.
– Tokom devedesetih ove novine bile su naklonjene SDA, jer su tada Bošnjaci imali samo jednu političku stranku, ali nisu bili ničije glasilo. Mišljenje ministra Rasima Ljajića da su i sada Sandžačke novine pod uticajem SDA nije tačno, a podsećam da je tokom devedesetih i on bio član ove partije – navodi Džudžević.
Naš sagovornik objašnjava da su, po osnivačkim dokumentima, Sandžačke novine „potpuno“ nezavisne i dodaje da svako koga zanima da li postoji politički uticaj na ovaj medij može to da prati, „jer je izašao i drugi broj, koji će moći da se kupi i u Beogradu“.
Kada je reč o pravu nacionalnih saveta da osnivaju medijske kuće, predsednik IO Bošnjačkog nacionalnog veća ističe da u Sandžaku postoji nekoliko elektronskih medija, koji deo svog programa emituju na bosanskom jeziku i naglašava da Veće nije tražilo da bude osnivač takvih medija, kao što su učinili mnogi nacionalni saveti u Srbiji.
– Tražili smo od nadležnih organa da se iz procesa privatizacije izuzmu dve televizije koje imaju programe i na manjinskim jezicima, TV Regionalna i TV Tutin, u čemu smo i uspeli. Obustavljanje privatizacije ovih medija veoma je važno, jer je time sačuvan identitet i kultura Bošnjaka – kaže Džudžević.
On podseća da su nacionalni saveti decembra prošle godine potpisali sporazum s javnim servisom Srbije o emitovanju programa nacionalnih manjina i očekuje da će uskoro početi realizovanje tog sporazuma.