EN
Ministri su pozvali Savet Evrope da pripremi smernice za izradu nacionalnih akcionih planova za zaštitu novinara koje će primeniti zemlje članice, kao i da sprovede sveobuhvatnu kampanju na evropskom nivou za promovisanje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara.
Navodeći da nasilje nad novinarima predstavlja napad na demokratiju, ministri su obećali da će tom problemu dati politički prioritet, izrazivši zabrinutost zbog raširene nekažnjivosti takvih napada, navodi se u saopštenju Saveta Evrope.
Ministri za medije i informaciono društvo iz 47 članica Saveta Evrope su na kraju dvodnevne konferencije 11. juna u Nikoziji usvojili deklaraciju i četiri rezolucije koje pokrivaju oblasti na koje će Savet Evrope usmeriti svoje napore u zaštiti slobode izražavanja narednih godina, a to su digitalne tehnologije, bezbednost novinara, promene u medijskom i informacionom okruženju i uticaj pandemije na slobodu izražavanja.
U deklaraciji se ističe da su novinari zbog svog rada i uloge u otkrivanju korupcije, kriminala i zloupotrebe vlasti često izloženi pretnjama, uznemiravanju i drugim oblicima fizičkog i psihičkog nasilja i da postoji „sve veća potreba za posebnom zaštitom novinara“.
Založili su se i za kreiranje neophodnnog regulatornog okvira koji će obezbediti da automatizovani procesi kreiranja i distribucije vesti na internetu budu korišćeni uz puno poštovanje prava na slobodu izražavanja.
„Digitalna transformacija je pojačala širenje dezinformacija, otvorila vrata onlajn mržnji i doprinela polarizaciji društva“, navodi se u deklaraciji i dodaje da raznovrsni onlajn izvori informacija u mnogim slučajevima nisu obavezani poštovanjem standarda profesionalne etike, što doprinosi „zabuni u pogledu istinitosti i pouzdanosti vesti“.
„To vodi padu poverenja u medije i može rezulitrati padom poverenja u demokratske institucije i procese“, dodaje se u dokumentu.
Mere na suzbijanju pandemije su, navodi se, otkrile nedovoljnu zaštitu slobode izražavanja i slobode medija, uključujući njihovu nezavisnost i medijski pluralizam.
Na ministarskoj konferneciji, koju su zajedno organizovali Savet Evrope i vlada Kipra, učestvovalo je više od 40 ministara i državnih sekretara i 350 pripadnika vlada, međunarodnih organizacija, medija i akadamske zajednice.
