ENPravni okvir za slobodu medija je čvrst i u skladu sa evropskim standardima, ali problemi su u njihovoj primeni i u propisima u ovoj oblasti – ocenjeno je na jučerašnjem okruglom stolu „Sudske presude i sloboda i odgovornost medija“ koji je organizovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije povodom pravnosnažne presude listu Danas, a na kome su se okupili predstavnici Ministarstva pravde, sudije, advokati, profesori prava, republički ombudsman, poverenik za informacije od javnog značaja kao i glavni i odgovorni urednici beogradskih medija.
Ova pravnosnažna presuda je izrečena zbog objavljivanja arhivske fotografije s jednog javnog skupa čime je, prema presudi, naneta šteta privatnoj tužilji koja ne spori da je na javnom skupu bila. Pravnosnažnom presudom građanki Ljiljani Kokar iz Zemuna je dodeljena naknada od 350.000 dinara, a Danas je obavezan i da plati sudske troškove od 260.025 dinara.
Takođe, na skupu je ocenjeno da su gotovo svakodnevno na meti sudskih tužbi mediji, koji u nekim slučajevima jesu krivi, a u nekim su tužbe neopravdane, čak besmislene.
– Utisak je da sudovi ne percipiraju da novinarstvo postoji kako bi se pisalo o onome što je javni interes, što uključuje i pitanja o kojima ima sukobljenih stavova. Ukoliko to nije funkcija novinara onda je poruka jasna da se delikatnim stvarima ne treba baviti – upozorio je zamenik glavnog urednika lista Danas Zdravko Huber.
On je podsetio da ovo nije jedini sporan slučaj i naveo da je „Danas“ pre dve godine novčano kažnjen zbog objavljivanja feljtona tadašnjeg predsednika Helsinškog odbora za ljudska prava u Sandžaku Šefka Alomerovića, o stradanju muslimana, kao i zbog relevantnog pisanja o problematičnom rekviriranju imovine seljaka u užičkom kraju tokom bombardovanja, a u novije vreme i po tužbi Franka Simatovića.
– Ukupno, nakon petooktobarskih promena 2000. do danas našem listu izrečeno 13 pravnosnažnih presuda zbog kojih je naš list bio dužan da plati tri miliona dinara – rekao je Huber.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Vladimir Vodinelić i jedan od autora Zakona o javnom informisanju rekao je da je za usklađivanje propisa i prakse neophodna promena svesti u svim segmentima društva o tome da je sloboda medija temeljna, zajamčena Ustavom i međunarodnim pravom i da je tako moraju poimati i sudije i državni organi i opšta javnost, ali i novinari koji često ne znaju gabarite te slobode.
Vodinelić je ukazao i na presude Evropskog suda za ljudska prava u „slučajevima Lepojević i Filipović“ kojima je pokazano dokle seže odbrana slobode medija, a posebno je ukazao na mešanje politike u suđenja i podsetio na nezakonitu zabranu distribucije lista „Svedok“ zbog objavljivanja intervjua sa Miloradom Ulemekom Legijom.
– Tu se pokazalo da nema nezavisnosti pravosuđa i da je to političko stanovište, jer nije bilo uslova za zabranu distribucije, istakao je Vodinelić. Po njegovom mišljenju, sud se u tom slučaju, ogrešio o slobodu medija, jer „napraviti intervju i sa teroristom ne može biti grubo ogrešenje“. Kao drugi primer on je naveo nedeljnik NIN koji je zbog prenošanja delova iz takozvane Bele knjige MUP dobio presudu.
Profesor Vodinelić, kao i svi govornici posle njega, naglašavali su ulogu države u obezbeđivanju mehanizama kojima će se poštovati sloboda medija i izražavanja.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je istakao da u tranzicionoj zemlji težak posao imaju novinari, medijski poslenici i pravosuđe i da će to biti, kako je rekao, jeziv napor za demokratsko društvo.
– Iz ugla časti novinar Željko Bodrožić je primer u borbi za medijske slobode medija – naveo je Šabić, ali i dodao da u novinarskoj profesiji ima i zloupotreba. Šabić je naglasio da svaka profesija povlači profesionanalnu odgovornost.
Sudija Okružnog suda Dragica Popesku je ocenila da u sudstvu problem postoji sa nedovoljnom obučenošću sudija za ovu oblast, jer u Okružnom sudu u Beogradu ima samo dva specijalizovana veća u prvostepenom parničnom odeljenju koja se, između ostalog bave ovom problematikom, kao i povredom prava na privatnost, koja podrazumeva povredu podataka iz ličnog života. Ona nije želelela da ocenjuje rad svojih kolega i složila se da su sudije nedovoljno edukovane da razlikuju različita prava ličnosti i da to nije samo pravo na čast i ugled i da ih ima puno, ali da, kako je rekla, nesrećni Zakon o obligacionim odnosima u članu 200 navodi da pravo na čast i ugled, bolovi, strah kao i druga prava ličnosti je jedno, a pravo ličnosti nešto sasvim drugo, a zapravo je bilo dovoljno reći prava ličnosti.
Ona se založila za formiranje više specijalizovanih odeljenja u sudovima koja bi se bavila problematikom medija, slobode izražavanja ali i zaštite privatnosti jer su one u čestoj koliziji sa medijskom slobodom. Takođe, dodala je, veoma je važno obučiti sudije koja su prava ličnosti moguća i najpovređivanija kroz medijska sredstva kao što su čak i teletekstovi.
Predsednica Društva sudija Dragana Boljević naglasila je da svako ima pravo na grešku, pa i sudija, i navela da stranka koja nije zadovoljna presudom, „a to su najčešće obe“, ima više mogućnosti za dalji postupak, među njima je i obraćanje javnosti, ali i tužba Evropskom sudu kada se iscrpe prava sredstva u Srbiji.
Ona je takođe istakla da su sudije preopterećene. Na sugestiju profesora Vodinelića da su obavezni da prate presude Evropskog suda, koje su u istoj meri osnov za suđenja kao i zakone, Dragana Boljević je ukazala na nonsens da u sudovima, sem trgovinskih, „iz bezbednosnih razloga“ nema interneta.
Ne komentaršući presudu, pravni zastupnik lista Danas Goran Draganić je, osvrćući se na konkretnu presudu i postupak koji je trajao osam godina rekao da nije reč o privatnoj fotografiji, već da je to „čist zapis koji se odnosi na mnoštvo“ – kako precizira Zakon o javnom informisanju u članu 45. On je napomenuo da je njegova kancelarija iskoristila sva pravna srestva i da je zahtev za reviziju postupka upućen Vrhovnom sudu Srbije.
Istovremeno, Draganić se založio za korektno korišćenje prava na ispravku i predložio medijima da objavljuju ispravke u skladu sa zakonom, u istom obimu i na istom mestu gde je i objavljen osporavan tekst, kao i da poštuju pretpostavku nevinosti.
– Mediji ne poštuju član 56 o pravu na ispravku informacije kao i član 37 o pretpostavci nevinosti čije su kazne od 30.000 do 200.000 dinara – napomenuo je Draganić.
Donekle disonantne tonove izazvala je izjava advokata Dušana Stojkovića da on, kako je rekao, ne vodi računa o slobodi izražavanja kada zastupa klijenta, već nastoji da mu obezbedi najpovoljni ishod. Takođe, prema njegovom iskustvu, pozadina većine sporova protiv medija jeste želja za novcem, a ne odbrana slobode medija.
Takođe, on je ocenio da sudije često ne primenjuju zakon, jer nemaju suštinsko znanje, plaše se tužioca i gledaju samo kako da se izvuku.
Republički ombudsman Saša Janković naglasio je da on nema ovlašćenja da kontroliše rad sudija, što je praksa ombudsmana na zapadu. On je podsetio na nedavnu izjavu predsednice Vrhovnog suda Srbije Vide Petrović-Škero, u kojoj je upozorila da neke sudije kod kojih je utvrđeno da su kršile zakon nisu još uvek razrešene dužnosti.
J. Čolak
