EN
Kako biste okarakterisali svoju karijeru?
Nisam nikada vodio računa o posledicama. Uvek sam radio ono što mislim i bez ikakvih kompromisa. I nisam crtao samo kao opozicionar ovog režima. Crtao sam i Zorana Đinđića kada je bio premijer i Borisa Tadića kada je bio predsednik.
Sećate li se kada ste prvi put nacrtali Aleksandra Vučića?
Auu, davno. Vučić je ispao iz Šešeljevog kaputa. Drugačije je, doduše, izgledao, bio je nekako štrkljast, tanak, visok, imao je neki bejbi fejs. I crtao sam ga uglavnom kao Šešeljevog đaka.
Sada se malo promenio. Dobio je na kilaži i na punoći usta, glava mu više nije ista. Ja to gledam kao karikaturista, pošto mi je to profesionalna deformacija. Imam baš dosta karikatura sa njegovim likom.
Bio je inspirativan i u vreme Miloševića, jer je bio ministar informisanja. Za vreme bombardovanja urednici su mu nosili novine na brifing, a ja sam tada bio u Vremenu. I ta tri meseca bilo je zabranjeno da se objavljuju karikature. Vučić je, dakle, zaslužan za rupu u mojoj karijeri u kojoj od pojavljivanja Miloševića nisam imao slobodnog dana.
Obeležili ste Miloševićevu epohu…
Eksplodirao sam za vreme Miloševića kada sam objavio oko 3.700 karikatura.
Ovde možete da preživete samo ako svet posmatrate sa ironijom, ako rugobu prekrijete sa humorom
Koliko likova ste do sada nacrtali?
To je ogroman broj, neki su nestali, a neki se posle demokratskih promena ponovo pojavljuju, iako bi bilo logično da su i oni nestali sa političke scene.
Da li ste se nekad uplašili zbog karikature?
Ne. Ne bih pravio takve karikature da se plašim. Znam, bilo je dana kada su ćutali, ali nisu smeli da reaguju. Pretili su i sa sudom, tužili, ali su uvek odustajali da ne ispadnu smešni. Ovi su me sad prozivali i u parlamentu.
A čime se vodite u izboru “junaka” vaših karikatura?
Bude neko vreme, kao ovo, kada vas prosto obasipaju teme, ali najbolje je kada se reaguje odmah. Karikatura je kao vodeni cvet koji živi jedan dan. Ako ubodete karikaturu za sutra, onda je najefektnija.
Jeste li se nekad pokajali, možda nije trebalo ovo da nacrtam? Ili mogao sam bolje?
Ne, samo sam se nervirao kada nisu hteli da mi objave karikaturu. I gotovo uvek sam bio u pravu, jer sam nekako imao instikt da prepoznam ono što ne valja. Meni je dovoljna jedna reč, jedan gest, da napravim dobru karikaturu.
Dakle, ima istine u stavu da većina nas neke stvari vidi tek kada vi nešto nacrtate?
Pa jeste, to je tačno, neki put i ja tek na svojoj karikaturi vidim gde živimo.
Nikad se nisam pokajao ili uplašio zbog svoje karikature, nerviralo me samo kada neće da je objave
Pa gde živimo?
Ne volim da tugujem i da izigravam paćenika, ali mi smo svi paćenici. U užasnom jednom košmaru živimo. Nikada nisam pao u depresiju, ali svaki potez koji me je lupio po glavi, uvek je ispalo da sam profitirao. Po prirodi sam optimista i sve sam shvatao sa humorom. Humor je važan aksiom. Ovde možete da preživete samo ako svet posmatrate sa ironijom, ako rugobu prekrijete sa humorom.
