Stevanović: Posao predsednika je da odgovara na pitanja javnosti

U serijalu razgovora Kiosk, Stevanović je označio legitimizaciju propagande kao jedan od ključnih problema i konstatovao da je veštačka podela medija na one koji su za i protiv vlasti.

On to „nikako ne prihvata“ i precizira da „ovde postoje mediji koji se trude da rade profesionalno, i postoje mediji koji se bave propagandom”.

Stevanović zato žali što se ne radi na tome da se takva situacija razreši, već se taj kontekst podržava i legitimiše.

Što je najgore, kako je ukazao, „državne pare idu ka medijima koji se bave propagandom, a novinari, odnosno ljudi koji rade u tim medijima, dobijaju moralnu i stručnu podršku da nastave da rade na taj način“.

Ako se taj lanac podrške ne prekine, Stevanović predviđa da se neće prekinuti ni ta podela na one koji su propagandisti i one koji svoj posao rade profesionalno.

Prema njegovom mišljenju, takva situacija nije dobra ni za koga, pa čak ni za one koji misle da uživaju bezrezervnu podšku.

„Ne možete beskrajno govoriti stvari koje nisu tačne i očekivati da će ljudi slepo verovati, to je potcenjivanje publike, ocenio je Stevanović.

Oni koji na taj način pristupaju publici i misle da će imati uticaja ako dovoljno puta nešto ponove ili zasene ono što se stvarno dešava, možda će imati neki domet, ali daleko od onoga što očekuju.

„Voleo bih da mislim da bih rekao voziću taksi, kamion…“

Velikim neuspehom nezavisnih i profesionalnih udruženja i pojedinaca Stevanović smatra to što posle 2000. godine nisu uspeli da se izbore sa ratnim huškačima iz devedesetih, među kojima poneki i danas rade u medijima ili su na još važnijim pozicijama.

Kada je reč o onima koji kažu da „samo rade svoj posao“, Stevanović je primetio da su mnogi skloni da ih osude, ali se on ne bi tako lako na to usudio, jer je uvek bio u srećnoj poziciji da nije doveden u iskušenje.

Objašnjava da nikada nije morao da se suoči sa nekim na višoj poziciji ko bi ga terao u tu vrstu propagande.

„Volim da mislim da bih se uvek odupro, volim da mislim da bih rekao ne, ja više neću to da radim, ja ću da ostavim taj posao i potražim nešto drugo, voziću taksi, kamion, radiću u perionici, ima i takvih primera i to su časni primeri“, istakao je Stevanović.

„Strašno širenje mržnje, huškanje, stimulacija nasilja“

Naglašava da su mediji izuzetno opasno oružje kada se zloupotrebljavaju, a kao primer pominje naslovne strane provladinih tabloida, povodom predstojećeg ustoličenja mitropolita Joanikija u Crnoj Gori.

„To je jedan veliki užas, mi tu vidimo strašno širenje mržnje, huškanje, stimulaciju nasilja, to je nešto što ne bi smelo da se ponovi, ali se to stalno ponavlja“, predočio je Stevanović.

Napominje i da „ljudi iz tabloida“ huškaju i na novinare koji se profesionalno bave svojim poslom, a da to isto rade i ljudi iz vlasti.

„Sada smo u nekom zlom periodu za medije“

Osvrćući se na pitanje bezbednosti novinara, Stevanović podseća na izreku da nije problem dotaći dno, već to što po njemu može da se hoda i navodi „da smo mi sada u nekom zlom periodu za medije, koji traje, a pritisci i napadi se stalno ponavljaju“.

Kako je ilustrovao, poslanik SNS Nebojša Bakarec napravi neku infografiku koju deli svima i govori da su silni novinari koji rade profesionalno zapravo ljudi koji rade protiv države.

Tu poruku čujemo i od tabloida, kao i na nacionalnoj frekvenciji i od predstavnika vlasti. Nije jednostavno živeti i raditi pod takvim pritiskom, ocenio je Stevanović.

Tako se, prema njegovom tumačenju, stvara atmosfera da je potpuno legitimno da neko pomisli da će braniti državu tako što će napasti protivnika te države, a kao protivnici se percipiraju novinari koji profesionalno rade svoj posao, što se nekome u vlasti ne sviđa, pa je rešio tako da ga etiketira.

„Posao predsednika je da odgovara na pitanja javnosti“

Stevanović je, takođe, ubeđen da bi javne ličnosti trebalo da budu dostupne novinarima i ne razume zašto predsednik Srbije javno kaže da „neće nikada da gostuje na toj televiziji“ (N1).

„Njegov posao je da odgovara na pitanja javnosti. Postoji deo javnosti koji smatra da smo mi njihov izvor informisanja, njegov posao je, dakle, da dođe i da odgovara na naša pitanja“, objasnio je Stevanović.

To bi bilo potpuno normalna stvar, da ljudi na vlasti odgovaraju na pitanja novinara, niti da se ljute zato što ih neko ne podržava, zaključio je Stevanović.