EN
On je u tekstu „Evropa mora da uradi više u borbi protiv dezinformacija“, koji je fokusiran na Kremlj, naveo da postoje najmanje četiri linije odbrane od dezinformacija i da EU nedostaju akcije na svakoj od njih.
Prva linija odbrane od dezinformacija, kako je naveo, treba da bude dokumentovanje pretnji. Time se bave DRFLab, Radna grupa EU Istočni Stratkom i njena kampanja EUvsDisinfo, kao i mnogi novinari i civilno društvo.
Uprkos njihovim naporima, još ne znamo dovoljno o pretnjama, upozorava Kalenski.
Kako navodi, još se ne zna koliko kanala (onlajn i oflajn) Kremlj kontroliše, koliko poruka na dnevnom nivou ti kanali šire, koliki broj ljudi im je meta.
„Ne znamo koliki broj ljudi uspevaju da ubede, odnosno ne merimo uticaj“, istakao je viši saradnik DRFLab.
„Uprkos činjenici da znamo za te pretnje još od 2014-2015, pet godina kasnije nemamo precizne brojeve o veličini i ozbiljnosti pretnje. Lutamo u magli“, napisao je Kalenski.
Podizanje svesti
Kao drugu liniju odbrane od dezinformacija Kalenski navodi podizanje svesti. Iako se na tom planu radi u sklopu nekih projekata, ponekad i na nivou vlada ili međuvladinih organizacija, još ima mnogo posla, kaže Kalenski.
On problem vidi u činjenici da je današnja publika fragmentisana i da jedna ili dve poruke neće stići do većine.
Prema njegovim rečima, moraju da se pronađu raznovrsni „glasnici“ koji će prenositi poruke različitim publikama, što je način koji Kremlj i drugi agresori na polju informisanja dobro razumeju.
„Potrebne su nam različite kampanje za penzionere i tinejdžere, za diplomate i poljoprivrednike, za korisnike društvenih mreža i one koji se informišu preko radija ili televizije“, rekao je Kalenski.
Uklanjanje slabosti
Kalenski je rekao i da se moraju ispraviti slabosti koje agresori u informisanju koriste.
Kako je ocenio, većina napora EU je usmerena, nažalost, na popravljanje okruženja društvenih medija a zanemaruje se da se mnogo dezonformacija nađe u tradicionalnom medijskom prostoru, poput TV, štampe, konferencija i seminara.
Tu je i provereni medod „korisnih idiota“, lokalnih aktera sa lokalnim kredibilitetom i pristupom lokalnim medijima koji za račun Kremlja šire laži.
Prema rečima Kalenskog, EU je fokusirana samo na jedan od mnogih kanala za širenje dezinformacija zanemarujući ostale, što nije dobro.
Kazna
Konačno, istakao je Kalenski, ključno je da se oni koji plasiraju dezinformacije kazne. Prema njegovim rečima, postoji više načina za to – od uskraćivanja pristupa kanalima, do sankcija ne samo protiv pojedinaca, nego i organizacija orijentisanih na dezinformacije. Sankcije bi ih ostavile bez velikih suma novca koje dobijaju za oglašavanje od zapadnih kompanija.
„Kanali Kremlja koji se koriste kao oružje protiv Zapada trenutno dobijaju novac od zapadnih kompanija“, upozorio je Kalenski.
Kako je dodao, u sklopu svake od četiri linije odbrane mogu da budu usvojene brojne pojedinačne mere koje će uvećati šanse za uspeh u odbrani od neprijateljske informativne agresije.
„Sve što nam treba je politička volja da se konačno deluje“, zaključio je Kalenski.
