EN
Povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, organizacija civilnog društva Partneri Srbija podsetila je na jučerašnjoj konferenciji da se ove jeseni očekuje usvajanje Nacrta izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Nacrt je objavljen 26. jula i po oceni organizacija civilnog društva sadrži manje štetnih rešenja u odnosu na prethodne verzije. Tokom dva panela na konferenciji, istaknute su novine koje će doneti napredak u dobijanju odgovora od institucija, ali mane i kritike dokumenta.
Prema rečima Ane Toskić Cvetinović, izvršne direktorke organizacije Partneri Srbija, koja je moderirala prvi panel ovaj Nacrt donosi dobra rešenja koja mogu umanjiti neke probleme u primeni važećeg Zakona. Činjenica da će organ vlasti koji uskrati odgovor moći da bude kažnjen zato što je ćutao i nije dao tražene odgovore, govori u prilog da se može izvršiti dodatni pritisak na obveznike da postupaju po zahtevima.
-Ovaj Zakon koji se primenjuje 17 godiina, nesumnjivo je unapredio transparentnost organa vlasti, a jedini način da i ove najavljene izmene zažive i da garantuju da pravo bude unapređeno je da ga više koriste i sami građani – rekla je Toskić Cvetinović. – U pitanju je mehanizam koji pre svega treba da bude alternativan način za dolazak do informacija, pod uslovom da su javni organi proaktivni i da sami objavljiuju informacije od javnog značaja. Naše iskustvo pokazuje da se najteže dolazi do podataka koji imaju neku političku implikaciju.
O tome zašto borba za dostupnost informacija od javnog značaja tako dugo traje, da li će poslednji Nacrt Zakona da unapredi dostugnuto pravo javnosti da zna ili neka rešenja prete da ga umanje, razgovarala je na prvom panelu sa Milanom Marinovićem, poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Davidom Šešilom i Primožem Veharom, eskpertima međunarodne organizacije SIGMA i Nemanjom Nenadićem iz Transparentnost Srbija i Koalicije za slobodu pristupa informacijama.
Govoreći o novom Nacrtu, Milan Marinović je istako da je mnogo bolji i efikasniji u odnosu na prethodna rešenja, da će doneti veća ovlašćenja povereniku, čime će građani i mediji lakše dobijati odgovore na postavljena pitanja.
– Prvi put posle 16 godina, poverenik ima pravo da novčano kazni „ćutanje“ administracije, na šta se odnosi između 60 i 80 odsto žalbi – rekao je Marinović. – Osim toga, dva i po puta je povećana kazna za organ vlasti koji ne postupi po rešenju. Uvedena je odgovornost zaposlenog lica u organu vlasti, koji na zahtev ne pruži informacije, a značajna izmena je i mogućnost za otvaranje kancelarija Poverenika u ostalim delovima Srbije. Izmene se odnose i na to da će sada veći broj organa vlasti morati da izrađuje informatore o radu i ažurira ih.
Prema rečima Primoža Vehera, ekeperta međunarodne organizacije SIGMA, koja je učestvovala u procesu izmene i dopune zakona i davala podršku izradi Nacrta, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jedan je od glavnih političkih kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji. Kako je rekao, SIGMA nije videla konačnu verziju Nacrta zakona, ali je naveo probleme u vezi sa članom 3. koji se tiče definicije organa javne vlasti, kao i članom 9. o tome šta su izuzeci kada se radi o javnim informacijama.
-Tekst Nacrta zakona nije progresivan koliko bi mogao da bude, ali je ipak učinjen napredak – rekao je David Šešilo i objasnio da se njime nudi mogućnost unapređenja delovanja Poverenika, kao i unapređenja mehanizma za uspostavljanje sankcija za one koji ne postupaju po njegovim odlukama. Naglasio je da Zakon treba da promoviše proaktivnu transparentnost organa vlasti, kao što je to slučaj u mnogim zemljama EU.
Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija i Koalicije za slobodu pristupa informacijama, ukazao je na probleme iz prakse koji se tiču primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama, i nedostacima koje novi Nacrt nije rešio.
– Možemo biti delimično zadovoljni jer su neki problemi iz prethodnih nacrta rešeni, ali sa druge strane građani Srbije nemaju mogućnost da na efikasan način ostvare svoja prava kada im tražene podatke uskrate najviši organi vlasti. Njih je sada šest, a ako se usvoji Nacrt biće ih sedam, jer je dodata i Narodna banka Srbije – rekao je Nenadić. – Najveći problem predstavlja Vlada i i njene službe koje ignorišu zahteve za pristup informacija, u 90 odsto slučajeva prema našem iskustvu. Jedino nam preostaje da se obratimo Upravnom sudu, koji po tim tužbama rešava godinama. Nije prihvaćen naš predlog krivične odgovornosti za najteže oblike ignorisanja i neizvršavanja Poverenikovih rešenja.
Skrenuo je pažnju da se pojedini podaci, poput onih u vezi sa kovidom, proglašavaju za tajne, kao i na situaciju da država sve češće osniva zajednička preduzeća sa privatnim partnerima u kojima je manjinski vlasnik pa takva preduzeća neće biti pokrivena sa ovom najnovijom verzijom Nacrta.
Na Drugom panelu na temu „Odbrana prava na pristup informacijama od javnog značaja“ moderator je bio Radmilo Marković, novinar BIRN-a koji je naglasio da punih pet godina traje proces izmena ovog Zakona.
U diskusiji su učestvovali Dragan Koprivica izvršni direktor Centra za demokratksu tranziciju Crne Gore, Mirko Popović programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Boban Stojanović, politikolog i istraživač, Nikolija Čodanović, novinarka Istinomera i Kristina Kalajdžić istraživačica Partnera Srbija, organizacije koja je kao posmatrač učestvovala u izradi ovog Nacrta zakona.
Dragan Koprivica je istakao da je situacija u oblasti pristupa informacijama u Crnoj Gori slična onoj u Srbiji. Crna Gora je takođe u fazi usvajanja novog Zakona o pristupu informacijama, i istakao je da Nacrt zakona sadrži prograsivna rešenja koja mogu da doprinesu unapređenju transparentnosti u Crnoj Gori. Na pitanje zašto se zastalo u procesu donošenja Zakona, naveo je trenutnu političku situaciju u Crnoj Gori, za koju kaže da je takva da i ono što Vlada pošalje u Parliament nije nužno ono što će i biti usvojeno. “Odnosi u vladajućoj koaliciji su takvi da često idu na uštrb kvaliteta usvojenih zakona.“
Mirko Popović je u svom izlaganju rekao da živimo u zatvorenoj i zarobljenoj državi, pa je pristup informacijama osnovno sredstvo pomoću koga RERI, slično kao i mediji, prikupljaju podatke i dokaze za postupke koje vode. Popović je naveo i nekoliko primera kada je organizaciji RERI ostala uskraćena za informacije, poput zaključka Vlade o proglašenju da je javni interes izgradnja fabrike guma Linglong. Popović je istakao da nam institucije koje ne postupaju po zahtevima za pristup informacijama šalju poruku da su one iznad zakona.
Mirko Popović je takođe istakao, da smo mogli da dobijemo bolji Nacrt Zakona da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave poštovalo procedure učešća javnosti.
Politikolog i istraživač Boban Stojanović, pohvalio je instituciju Poverenika kao gotovo jedinu koja funkcioniše kako treba. Njegovo iskustvo kod traženja podataka je pozitivno, jer je kako kaže, u prethodnom periodu prikupljao podatke koji su manje osetljivi i samim tim institucije nisu imale motiv da ih kriju. Istakao je da smatra da je vraćanje instituta kazne za organe javne vlasti koji ne postupaju po Poverenikovim rešenjima dobro, međutim smatra da to neće imati uticaj na slučajeve kada se radi o pitanjima “velike korupcije”.
Nikolija Čodanović, novinarka Istinomera istakla da zbog nedostatka informacija i podataka na sajtovima organa javne vlasti, novinari dolaze u poziciju da razvijaju različite baze podataka i rade posao institucija, a kao primere navela je KRIK-ovu bazu političara, bazu prekršaja funkcionera koju je izradio CINS, bazu notara koju je izradio BIRN, i dr. Navela je i da istraživački novinari sebi mogu da priušte luksuz čekanja na dobijanje informacija za razliku od drugih kolega iz medija, te da je često Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jedini mehanizam za dobijanje informacija o radu državnih institucija.
Kristina Kalajdžić iz Partnera Srbija navela je da postojeći Zakon, ali ni poslednji Nacrt Zakona ne obezbeđuju mehanizme koji će da prinude instituciju da postupi po Zakonu onda kada to ne želi, te da instutucije postupaju po zahtevima u zavisnosti od toga šta je predmet zahteva. Po pravilu, kada postoji mogućnost da bi te informacije bile štetne po vlast ili instituciju, Zakon nam ne obezbeđuje mehanizme da do informacija dođemo. Istakla je i da je tokom procesa izmena Zakona koji traje gotovo 5 godina propuštena prilika da se reše neki od ključnih problema prepoznatih u primeni Zakona, poput pitanja nadzora nad primenom Zakonom, i ovlašćenja Vlade da obezbedi izvršenje Poverenikovih rešenja. Kao drugi problem, istakla je proaktivnu transparentnost u radu organa javne vlasti, koja bi trebalo da bude mnogo veća. I konstatovala da nova rešenja koja se odnose na izradu informatora o radu kao obaveze za organe javne vlasti, neće u velikoj meri doprineti unapređenju proaktivne transparentnosti organa javne vlasti, jer se informacije koje su potrebne za preispitivanje rada organa javne vlasti ne nalaze u informatorima. Istakla je da je da je najveća zasluga za unapređenje Nacrta zakona aktivna uloga civilnog sektora, medija, medijskih udruženja, predstavnika akademske zajednice i drugih, koji su učestvovali u procesu izmena Zakona i održavali ovu temu prisutnom u javnosti, te da je uloga svih nas da nastavimo da branimo pravo na pristup informacijama od javnog značaja.
