EN
Međutim, rezultat je slabiji nego 2019. i 2020. i neke kompanije su popravile a neke pokvarile svoje rezultate.
Kao i u prethodnim rundama nadgledanja, glavna slabost su nedovoljne povratne informacije o obaveštenjima korisnika.
Saopšteno je i da su u ovogodišnjoj evaluaciji novina informacije IT kompanija o merama koje su preduzele u borbi protiv govora mržnje.
„Govor mržnje onlajn može da vodi do realne štete oflajn. Nasilje često počinje rečima. Naš jedinstveni Kodeks je dao dobre rezultate ali platforme ne mogu ‘da spuste gard’ i moraju da uklone nedostatke“, rekla je na predstavljanju izveštaja potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparentnost Vera Jurova.
Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders rekao je da rezultati pokazuju da IT komanije treba da shvate svoj zadatak ozbiljno i da ne treba da „spavaju na lovorikama“ zbog rezultata iz prethodnih godina, pošto je reč o zaštiti demokratskog prostora i osnovnih prava svih korisnika.
Šesta evaluacija je pokazala da su u proseku:
- IT kompanije procenile 81% obaveštenja za manje od 24 sata, što je manje od proseka u 2020. od 90,4%
- IT kompanije su uklonile 62% sadržaja kojim im je dostavljen u odnosu na prosek od 71% u 2019. i 2020.
- Stopa uklanjanja sadržaja zavisila je od ozbiljnosti sadržaja mržnje – uklonjeno je 69% sadržaja sa pozivom na ubistvo ili nasilje nad određenim grupama i 55% sadržaja u kojima se koriste klevetnički tekstovi ili slike usmereni na određene grupe. U 2020 to bilo 83,5 odnosno 57,8%.
- IT kompanije su dale povratne informacije za 60,3% primljenih obaveštenja u odnosu na 67,1% u prethodnom periodu nadzora.
- U posmatranom periodu najviše obaveštenja o govoru mržnje odnosilo se na seksualnu orijentaciju (18,2%) a slede ksenofobija (18%) i anticiganizam (12,5%).
- IT kompanije su prvi put objavile detaljne informacije o merama preduzetim kako bi se zaustavio govor mržnje van perioda praćenja, uključujući o njihovim radnjama za automatsko otkrivanje i uklanjanje sadržaja.
Kako je najavila, Komisija će nastaviti da prati primenu Kodeksa ponašanja.
Komisija je istovremeno pozvala IT kompanije da jačaju dijalog sa akterima i organizacijama civilnog društva kako bi se rešili problemi oko obaveštavanja i delovanja i unapredile povratne informacije korisnicima.
