Vraćanje na televiziju joj nije u prvom planu, jer je ništa nije dovoljno zaintrigiralo. Ali kada bi imala dovoljno novca, napravila bi dokumentarno-naučnu emisiju sa kompjuterskim animacijama, i odmah bi se vratila u medije. U razgovoru za „Blic“ Bojana priča i o stanju na domaćim TV stanicama, voditeljima…
– Posle dve godine postojanja moje firme „Brendon“, stvari su postavljene na zdrave temelje koji dozvoljavaju razvoj svake od četiri ključne delatnosti preduzeća, tako da se sada bavim i petom delatnošću – menadžmentom, unutar sopstvene kuće, koji će da omogući prostor da na jesen dodatno ojačaju svi segmenti. Mimo očekivanja drugih ja u dosadašnjoj fazi nisam bila najviše posvećena delu firme koji se bavi produkcijom, već segmentu medijskog konsaltinga, marketinga i PR-a. Sada jačamo segment edukacije i naročito produkcije, jer nas na jesen čeka jedan jako ozbiljan projekat.
Da li biste se i pod kojim uslovima vratili na televiziju?
– Naučila sam da nikad u životu ne kažem nikad. Posebno što sam ja bukvalno čitavog života vezana za medije, ali mi je sada zaista potrebno da imam neki zdrav motiv da se vraćam u tu igru, a iskreno govoreći, još me ništa nije zaintrigiralo.
Koje su vam sve televizije poslednjih meseci nudile saradnju?
– Sve kojima je stalo da imaju provereno kvalitetnu emisiju koja ima profesionalnu težinu i donosi bar jednu vest, kao suštinu novinarstva.
Kakva televizija, odnosno koja emisija je po vašem ukusu?
– Fasciniraju me emisije na „Diskaveriju“ koje su kombinacija informativno-dokumentarno-edukativno-naučnog sa puno kompjuterskih animacija i savršeno urađenih rekonstrukcija.
Šta nedostaje našim malim ekranima?
– Profesionalne i moderne emisije. One koje donose nešto novo – informaciju, analitiku, zapis, drugačiji televizijski izraz.
Kakvu biste vi emisiju napravili?
– Sa dosta para koje bi omogućile angažovanje ozbiljnog tima profesionalaca u raznim segmentima, uključujući nove tehnologije. Volela bih da napravim nešto što liči na goreopisane emisije „Diskaverija“. Sa malim budžetom dve stvari – pošteno odrađen intervju i dobru reportažu.
Šta biste izbacili iz TV programa?
– Svašta. Ima mnogo neukusa, površnosti i bezličnosti. Žao mi je što se najviše para u produkcionom smislu najčešće slupava na apsolutno odvratan kič, a što tamo gde stvar treba da izvuče čovek – dakle kod tzv. tok-šou programa, od političkog do zabavnog, imamo uglavnom razglabanja koja bi mi bila dosadna i da s tim ljudima sedim u kafiću.
Kojeg domaćeg voditelja najviše cenite?
– Naše televizije su potpuno zapostavile zanimanje voditelj. Ili su u pitanju nabeđeni novinari ili su na tom poslu na privremenom radu dok čekaju ulogu na filmu ili u pozorištu.
Mnoge emisije vode glumci, pa čak i pevači…
– O tome vam pričam. Bolji su od ostale ponude, ali nisu u tome celi. Oseća se da im to nije zanimanje nego tezga.
Da li naše televizije oskudevaju u dobrim voditeljima?
– Da. I moraju na tome da porade. Mogle bi nečemu da ih nauče Duca Marković i Dunja Figenvald-Puletić. Kao i savršen, pravi voditeljski par – doduše radijski – Gorica i Dragan sa B92.
Vaši planovi…
– Daću svoj doprinos nekim pomacima, na ovaj ili onaj način. Trudim se da disciplinujem Srpkinju u sebi, da ne dozvolim da destruktivno nadvlada pozitivnu energiju.
M. Čole