Korać: Niko do sada u istoriji Srbije nije kontrolisao medije na ovakav način

„Ne znam da li ijedan državnik, čovek, bilo ko to radi. Zamislite da neko sedne i stalno ponavlja da je nešto najlepše na primer u Budimpešti“,  navodi Milutinović, autor knjige „Sipanje istine“ o tehnikama propagande Vučićeve vlasti.

Kako je ocenio u razgovoru sa novinarkom Tamarom Skrozza, predsednik Srbije koristi svaku priliku da nabraja mesta i u stanju je za pet minuta da nabroji više do 40 toponima kako bi pokazao svoje znanje.

Po njemu, tvrdnje tog tipa lako se prihvataju među jednim delom građana, pre svega zato što pripadamo kulturi koja slabo istražuje ili kritikuje bilo šta, ali i zato što je kupio ili osvojio sve medije koji bi ga eventualno mogli ugroziti.

„Marčelo Fo je rekao da nije dovoljno znati propagandne tehnike, nego treba osigurati kanale da ti neko ne odgovara na te tehnike, već da ti ih prenosi. I Vučić je sistematski osvojio te kanale“, naglasio je Milutinović.

I Korać ističe značaj medija u Vučićevoj tehnologiji vladanja, ocenjujući da niko do sada u istoriji Srbije nije kontrolisao medija na ovakav način.

U izjavi FoNetu, on je ukazao i na uticaj istraživanja fokus grupa, koja su za Vučića u jednom trenutku rađene i dva puta dnevno, što je nezapamćeno.

„Kada nešto uradi pre podne, on već za popodne ima izveštaj da li se njegovi birači, ljudi koji ga podržavaju, slažu ili ne slažu sa tim. I onda, ako biste jako pažljivo posmatrali njegove izjave, videli biste da on ponekad i tokom dana promeni karakter svoje izjave“, tvrdi Korać.

On dodaje da je Vučić zapovedan, da se neprekidno pojavljuje, da ima odgovore na sva pitanja koja postoje, da je stručnjak za sve, da ne dozvoljava suprotstavljanje i da mu užasan bes izazivaju pitanja da li je kompetentan i da li nešto zna.

„Ne možeš ništa da ga pitaš, možeš da budeš samo poslušan. On će te zaštititi, on će te izvesti na pravi put, on je onaj čiji se autoritet ni na koji način ne može dovoditi u pitanje“, analizira Korać.

Prema njegovom viđenju, Vučić je doneo i neke svoje lične osobine – agresivan je, sklon teorijama zavere i stalno tvrdi da ga neko prisluškuje ili mu radi o glavi.

Sve to, kako je protumačio, zapravo pokazuje autoritarnu strukturu našeg društva – autoritarnost naše porodice i škole, gde se autoritet ne dovodi pod znak pitanja, bez obzira da li je realan ili nametnut.

„Kod nas neautoritarni ljudi nemaju priliku da dođu na vlast. Oni mogu da dođu samo slučajno, poput Zorana Đinđića“, uveren je Korać, koji predviđa da će takvo stanje „potrajati, što ne znači da autoritarni lider nužno mora ovako da izgleda“.

Po njemu, važna je i činjenica da Vučić čuva svoje ljude i brine o njima, kao i da ima savetnike i da politici prilazi na ozbiljan način.

Sličan je stav i Milutinovića, koji smatra da savetnici ili asistenti upoređuju i prikupljaju podatke, ali da to Vučića ne ograničava, jer je on u stanju da te podatke i izmisli.

„Ta propaganda je takvog oblika da nije potrebno da je neko drugi osmišljava. Nije to sasvim jednostavno, ali nije ni toliko komplikovano“, ocenio je on, uz konstataciju da to Vučić može i sam, „mada možda postoje i ti Izraelci o kojima se priča“.

On u Vučiću vidi prirodan talenat za propagandu, baš kao i plodove dugog bavljenja politikom i očiglednog bavljenja literaturom.

„Na našoj sceni ne postoji niko sličan. Kada govore opozicioni političari, često ćete primetiti da oni kažu nešto kontraproduktivno za sebe, nešto za šta bi ih neko savetovao da ne pričaju. Ali, to nije njihova loša osobina, jer ovolika propaganda je nešto negativno“, predočio  je Milutinović.

S druge strane, Korać procenjuje da u budućnosti možemo da dobijemo samo malo manje autoritarnog lidera.

„Na opozicionoj sceni imate recimo Boška Obradovića, koji je izrazito autoritaran. On čak direktno zastupa vrednosti autoritarnog društva. A bilo je i ranije takvih ponuda, ljudi koji sami znaju sve da reše i imaju odgovor na svako pitanje“, podseća Korać i zaključuje da u tom smislu nije optimista.