EN
Apelacioni sud bi do kraja ove nedelje trebalo da donese odluku o žalbama na prvostepenu presudu, kojom su bivši predsednik Opštine Grocka i istaknuti funkcioner vladajuće stranke Dragoljub Simonović, bivši policajac Vladimir Mihailović i Aleksandar Marinković osuđeni ukupno na više od 12 godina zatvora zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića i njegove supruge Jele Deljanin.
Prema izjavi portparolke Apelacionog suda Mirjane Piljić za Cenzolovku, „odluka još nije doneta, ali nije istekao ni rok za donošenje, jer je sednica Veća bila 14. oktobra, a rok je 30 dana”.
Kad bude doneta, sud će je otpraviti strankama u postupku, a javnost će biti obaveštena saopštenjem.
Na presudu iz februara ove godine, za teško delo protiv opšte sigurnosti podstrekavanjem, žalili su se i tužilac, koji traži maksimalnu kaznu zatvora od osam godina za Dragoljuba Simonovića, i odbrana, koja traži oslobađajuću presudu ili vraćanje postupka na ponovljeno suđenje.
Čekanje pravde na kiseoniku i uz noćne more
Tročlano sudsko veće Apelacionog suda, kojim predsedava Bojana Paunović, a čine ga i Aleksandar Vujičić i Dušanka Đorđević, ima pred sobom tri opcije: da potvrdi prvostepenu presudu u neizmenjenom obliku ili sa promenom visine zakonske kazne, da je poništi i vrati na ponovljeno suđenje prvostepenom sudu, gde će nov postupak pokrenuti mlada, tek primljena sudija Sanja Vujačić, ali Apelacioni sud može da odluči i da sam pokrene proces i izvede dokaze ako smatra da postoji neka pravna ili procesna nejasnoća ili nedoslednost.
Sud ne mora, ali može da ima u vidu da je paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, kao i ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, graničan slučaj na osnovu koga se procenjuje stanje demokratije u Srbiji, sloboda izražavanja i bezbednost novinara
Ova treća solucija se u domaćem pravosuđu retko koristi, iako upravo ona proceduralno i vremenski veoma skraćuje predugačke sudske postupke, po kojima su domaći sudovi neslavno poznati.
Milan Jovanović, koji ima 71 godinu i čije je zdravlje posle paljenja kuće u noći 12. decembra 2018. godine teško narušeno, dane provodi na kiseoniku, dok njegova supruga Jela Deljanin zbog pretrpljene traume noću ne može da spava. Svako dalje odlaganje pravosnažne presude njima predstavlja dodatno mučenje i mrcvarenje.
Sud ne mora, ali može da uvaži ove činjenice o teškom stanju u kome se nalazi novinar koji je stradao radeći svoj posao u javnom interesu. Na portalu Žig info objavljeni su tekstovi o korupciji u Opštini Grocka koja se, prema Milanovim istraživanjima, broji u desetinama miliona evra.
Sud ne mora, ali može da ima na umu da je dugotrajno povlačenje Milana Jovanovića po sudovima upravo taktika nepravosnažno osuđenog Dragoljuba Simonovića i da je svako otezanje sa pravosnažnošću presude navođenje vode na njegovu vodenicu. Prvostepeno suđenje bilo je obeleženo brojnim opstrukcijama odbrane u pokušaju da se ročišta što više odlažu i suđenje otegne.
ŽIG INFO ČETIRI GODINE BEZ STRUJE – NA AGREGATU
O silini pritisaka kojima su izloženi novinari portala Žig info svedoči činjenica da je ovoj redakciji isključena, odnosno bukvalno makazama isečena struja u septembru 2017. godine i da do dana današnjeg, uprkos i obećanjima iz kabineta premijerke Ane Brnabić, ništa nije urađeno da se reši ovo neodrživo stanje.
Kuća u kojoj je redakcija portala Žig info imala je priključak za struju od trenutka kad je sedamdesetih godina prošlog veka struja uvedena, sve dok nije presečen strujni kabl u sklopu brojnih pritisaka na redakciju koja je pisala o korupciji u Opštini Grocka. Pre sečenja struje nije bilo dugova za utrošenu struju.
Više od četiri godine Žig info radi na agregat.
Željko Matorčević, urednik tog portala, kaže za Cenzolovku da je seči struje prethodio dolazak dva radnika EDB-a koji su mu usmeno rekli da „ne radi MTK uređaj koji prebacuje sa skuplje na jeftiniju struju”, da je zatim nakon nekoliko dana usledio dolazak petnaestorice radnika EDB-a koji su struju isekli, a da su sva objašnjenja koja je naknadno dobio od EDB-a nejasna i očigledno smišljena da bi se on i redakcija maltretirali.
Pritisci tužbama
Napore odbrane da se ni posle tri godine ne dođe do pravosnažne presude prate i brojni drugi pritisci na novinara i brojni primeri iscrpljivanja, poput tužbi za „duševnu bol”.
„Trenutno se protiv mene, odnosno portala Žig info, vodi 16 postupaka koje je Dragoljub Simonović pokrenuo nakon paljenja moje kuće”, kaže za Cenzolovku Milan Jovanović koji je primoran, kako kaže, da se „vuče po sudovima, od sudnice do sudnice, od lekarske ordinacije do lekarske ordinacije”.
Od tužbi koje je Dragoljub Simonović pokrenuo protiv novinara portala Žig info, 15 ih se vodi pred Drugim osnovnim sudom, a jedna pred Višim sudom.
Sud ne mora, ali može da ima na umu da je dugotrajno povlačenje Milana Jovanovića po sudovima upravo taktika nepravosnažno osuđenog Dragoljuba Simonovića i da je svako otezanje sa pravosnažnošću presude navođenje vode na njegovu vodenicu
U jednom od ranijih intervjua Milan je objasnio o kakvim je tužbama reč:
„Za sve o čemu smo pisali imamo materijalne dokaze. Njihovi advokati podnose tužbe da bismo mi gubili vreme i novac. Jer onda i mi moramo da angažujemo zastupnike kako bismo odgovorili na te tužbe. Pokušavaju finansijski da nas iscrpe kako bismo prestali da pišemo.”
Prvostepena presuda za paljenje kuće novinara, koju je sudija Drugog osnovnog suda Slavko Žugić napisao i obrazložio na 126 strana pre nego što je otišao u penziju, ne ostavlja nedoumice da je dokazima i svedočenjima, zahvaljujući brzom radu policije i tužilaštva, potpuno rasvetljeno kako se dogodio i ko je naručio napad na novinara.
Do detalja je opisan lanac podstrekavanja koji je krenuo od Dragoljuba Simonovića, preko Vladimira Mihailovića i Igora Novakovića, do Aleksandra Marinkovića, koji je bacio „Molotovljev koktel” u garažu naslonjenu na kuću Milana Jovanovića, kao i učešće Bojane Šijacki koja je te noći vozila Marinkovića i prva priznala delo, nagodivši se sa tužilaštvom oko blaže kazne.
Eventualni propusti u presudi, na kojima odbrana zasniva svoje zahteve, u postojećim okolnostima teško da će moći da opravdaju vraćanje predmeta na ponovno suđenje.
Simbol stanja medijskih sloboda u Srbiji
Sud ne mora, ali može da ima u vidu da je paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, kao i ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, graničan slučaj na osnovu koga se procenjuje stanje demokratije u Srbiji, te sloboda izražavanja i bezbednost novinara, ne samo u Srbiji već i u svetu.
Međunarodne organizacije koje se bave pitanjima demokratije, ljudskih prava i bezbednosti novinara pomno prate ovaj slučaj i sa puno razloga urgiraju da on što pre dobije sudski epilog.
Kristijan Mir, izvršni direktor Reportera bez granica u Nemačkoj, upozorio je pre nekoliko dana da „Slučaj Milana Jovanovića predstavlja simbol stanja medijskih sloboda u Srbiji i upozorava nas”.
Na presudu iz februara ove godine, za teško delo protiv opšte sigurnosti podstrekavanjem, žalili su se i tužilac, koji traži maksimalnu kaznu zatvora od osam godina za Dragoljuba Simonovića, i odbrana, koja traži oslobađajuću presudu ili vraćanje postupka na ponovljeno suđenje
„To što danas ljudi koji stoje iza zločina nad Milanom Jovanovićem nisu kažnjeni za Reportere bez granica je neprihvatljivo i predstavlja ozbiljan napad na slobodu medija”, rekao je Kristijan Mir.
Prilikom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima jedan od negativnih primera na koje se ukazuje upravo je slučaj paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, jer ni gotovo tri godine od tog napada nema pravosnažne presude.
Naprotiv, Milan i Žig info izloženi su novim pritiscima lokalne vlasti posle nedavnih tekstova o angažovanju savetnika, a posebno savetnice za medije predsednika opštine.
Takođe, opominje i činjenica da napadač na urednika portala Žig info Željka Matorčevića ni posle tri godine nije otkriven, a sva je prilika da ni policija ni tužilaštvo ništa ne rade da rasvetle jedan od najtežih napada na novinare, koji je Matorčevića koštao slomljene jagodične kosti.
U slučaju suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, koje je počelo 2015. godine, imali smo prilike da vidimo kako je izgledalo ponovljeno suđenje okrivljenima. U gubljenje vremena i mrcvarenje pretvorilo se 386 dana ponovljenog suđenja, tokom koga nije iznet nijedan novi dokaz ili svedok, a u sudnici se nije radilo ni puna dva dana. Ovaj proces opominje.
U tom slučaju sudije Apelacionog suda su, prilikom donošenja odluke o ukidanju prvostepene presude i obnavljanju suđenja na prvostepenom sudu, odlučile da prenebregnu apele novinarske zajednice da se predmet ne vraća na ponovno suđenje.
Sudsko veće Apelacionog suda u slučaju paljenja kuće Milana Jovanovića i Jele Deljanin ima šansu da izbegne ovakvu pravosudnu blamažu koja se dogodila u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije, potvrdi presudu ili, ako je potrebno, otvori pretres.
