EN
Aktuelna predstavnica Tereza Ribeiro srela se u Stokholmu na Ministarskom samitu OEBS-a sa ministrom Selakovićem baš na dan kada je doneta nova presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije. Sticajem okolnosti, njen prethodnik na tom mestu – Arlan Dezir boravio je u Beogradu 2018. godine na godišnjicu Ćuruvijnog ubistva, kada je i posetio mesto atentata u Svetogorskoj ulici. Čitajući saopštenje sa sastanka u Stokholmu zaključujemo da su neke od tema bile vezane za sadržaj i (ne)sprovođenje famozne Medijske strategije i delovanje Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara. Ministar spoljnih poslova najavio je sagovornici izmene i dopune Krivičnog zakonika u kojima aktivno participira misija OEBS-a u Srbiji. Ne znam da li je Selaković tom prilikom preneo i najnovije informacije o problemima koji prate pomenute izmene, koje su u značajnom delu nevladinog sektora umesto ideje „unapređenja krivično-pravne zaštite novinara i zaštite slobode izražavanja“ proizvele suprotan efekat, čije reperkusije i pored najbolje volje još uvek ne možemo celovito da sagledamo.
Ovakav rasplet nije ništa novo. Sve što se kod nas porađa, događa se iznuđeno, uz veliku muku i (nepotrebna?) sumnjičenja koja se graniče sa teorijom zavere polarizovanih aktera. Biti u sredini nije nimalo lako ni jednostavno… Doslednu podršku i razumevanje nalazim često u stavovima medijskog odeljenja misije OEBS-a u Srbiji, ali nekada ni to nije dovoljno.
Sa druge strane, prema polugodišnjem izveštaju o stanju u zemljama-članicama OEBS-a, deluje da nemamo razloga za optimizam pošto je primetna „rastuća plima opasnih javnih izjava koje sadrže govor mržnje od strane poliitičara i zvaničnika“. Dodaje se da takva retorika širi netoleranciju i podele, preti ili ohrabruje napade na novinare i branioce ljudskih prava i dovodi manjine u opasnost. Zbog nepoverenja i antimedijskog raspoloženja, u zemljama OEBS-a je ponovo povećan broj fizičkih napada na novinare, uključujući one koje izveštavaju sa javnih skupova. U izveštaju koji potpisuje Tereza Ribeiro navodi se da brojnim medijskim radnicima i medijskim kućama preti opasnost zakonskih procedura i da „pravno uznemiravanje predstavlja ozbiljnu pretnju po bezbednost medija i njihovo poslovanje i takođe utiče na medijski pluralizam u regionu OEBS“.
Deluje kao dobar opis i ovdašnjeg stanja koje simbolizuju pretnje smrću redakciji KRIK-a putem društvenih mreža i nova tužba Predraga Koluvije protiv ovog istraživačkog portala i glavnog i odgovorng urednika Stevana Dojčinovića od kojeg potražuje skoro tri miliona dinara.
U subotu sam bio dežurni na Sigurnoj liniji – SOS telefonu za prijavljanje pretnji i napada na novinare 0800 100115.
Već početkom dana je bilo jasno da se događaju nedopustivi presedani: Jagodinska policija je pred početak protesta upozorila urednika i vlasnika portala Central media Gorana Jevremovića da će „snositi zakonske posledice kršenja javnog reda i mira“ ako se pojavi na protestima. Slično se desilo i u Vranju, gde je susret sa policijom pred zakazane proteste imala i Milena Dimić, novinarka Vranje News-a. Ovim aktivnostima MUP-a novinari se lociraju kao remetilački faktor na protestima i samim tim postaju meta tako što ih se sprečava da se uopšte pojave na protestima, a ako se pojave, izlaže ih se, u najmanju ruku, neprijatnostima, ometanju u radu, zastrašivanju i napadima.00:50
Na samom početku protesta, na SOS telefon javio mi se Davor Lukač, iskusni novinar agencije Fonet, uzrujan napadom koji je doživeo od strane pet građana dok je fotografisao nelegalno parkrane automobile kod benzinske pumpe „Dejton“ na Novom Beogradu. Vrlo brzo sam organizovao da ga kontaktira general Slobodan Malešić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, a potom i Branko Stamenković, zamenik RJT. Uključen je i nadležni tužilac koji je narednog dana uzeo iskaz o događaju od Lukača.
Negde u isto vreme, drugi dežurni tog dana na SOS liniji, advokat Veljko Milić, izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine, dobio je prijavu napada na novinara Vojvođanskog istraživačko analitičkog centra (VOICE) Vladimira Špera – koji je poprskan biber sprejom, jakim suzavcem. Napadnut je i snimatelj TV Valjevo plus Aleksandar Milinković. Novinare CINS-a nepoznati ljudi pokušali su da spreče da snime događanja u Beogradu. Redakcija TV N1, zaposleni i članovi njihovih porodica su pre protesta takođe dobili nedopustive pretnje.
Brze reakcije u ovim slučajevima samo su deo neophodnih aktivnosti nadležnih organa i Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Isto toliko je važno da se ne stvara atmosfera protiv novinara i medija u javnosti, naročito od strane predstavnika državnih organa i predstavnika vladajuće koalicije, jer se time praktično nasilnici pozivaju da prete i da budu nasilni prema novinarima. Ovo je često i razlog zbog kojeg neki novinari odbijaju da nose uočljive prsluke sa oznakom PRESS jer procenjuju da ih to ne bi štitilo već obrnuto, da bi to bio još veći motiv da budu napadnuti.
Protesti će se svakako nastaviti i veoma je važno da se eliminiše govor mržnje i pretnji prema novinarima i medijima i da ih zameni pozivanje na zabranu bilo kakvog nasrtaja na novinarsku profesiju, od onih verbalnih, onih preko društvenih mreža ili na ulici dok novinari rade svoj posao.
Voleo bih da se ovakvim primerima ne nadmećemo sa svetom i regionom. Društvo koje je prošlo kroz tragično iskustvo nasilne smrti Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović mora da bude posebno senzibilirano za svaku vrstu pretnji i ugrožavanja novinarskog integriteta. Ove lekcije su dovoljne da ne smeju nikada više da se ponove. Deluje mi da neki to i dalje ne shvataju. Ili bolje rečeno, neće da shvate. Posle će biti kasno. Prekasno.
